Srećan nam 26. januar - Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine

 

Kada objašnjavamo koliko je značajan neki proces ili pojam uvek je zgodno pozvati se na Nelsona Mandelu. On je, između ostalog, rekao: “Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet”.

 

Možda je ovo, ili slična razmišljanja, bilo inspiracija delegatima brojnih zemlja koji su se okupili 1975. godine na Međunarodnoj radionici o obrazovanju o životnoj sredini, održanoj u Beogradu, gde je objavljena "Beogradska povelja". Povelja u svom uvodu ima objašnjenje stanja životne sredine  - navodi se da je životna sredina pod velikim pritiskom zbog ekonomskog razvoja i tehnološkog napretka koji, iako donose dobrobit velikom broju ljudi, imaju brojne društvene i ekološke posledice. Beogradska povelja navodi da su ciljevi obrazovanja o zaštiti životne sredine: svest, znanje, stav, veštine, sposobnost procene i učešće. Zanimljivo je i da piše kako bi svaka država trebalo da definiše šta znači „kvalitet života“ njenih građana.

Izvor fotografije: eusteps.eu

 

Nakon Beograda, održana je značajna Međuvladina konferencija o ekološkom obrazovanju u Tbilisiju, 1977. godine na kojoj su detaljnije razvijeni okviri, principi ali i vodiči za obrazovanje o zaštiti životne sredine.

Konferencija je pružila smernice i preporuke koje su služile kao osnova za razvoj nacionalnih strategija ekološkog obrazovanja. Bio je to vetar u leđa vladama i organizacijama, koji ih je podstakao da razviju programe i preduzmu konkretne korake u cilju očuvanja životne sredine.

Ekološko, kako ga često zovemo, odnosno obrazovanje o zaštiti životne sredine je već duže vreme deo formalnog obrazovanja putem nastave u školama i univerzitetima koji se bave životnom sredinom i drugim srodnim temama. Takođe, neformalno obrazovanje je veoma prisutno i čak 83% organizacija civilnog društva navodi da je  edukaciju o zaštiti životne sredine/o održivom razvoju tema kojom se bave, a 63% organizacija  da im je obrazovanje najčešća aktivnost (REC Srbija, 2015) [1] . Sa druge strane građani i predstavnici institucija su se složili u tome da je za prenošenje znanja iz ekologije na pravi način neophodna saradnja sa organizacijama civilnog društva (Eko centar, 2014) [2].  

Nove tehnologije i razvoj interneta dali su nove mogućnosti edukatorima o životnoj sredini. Sada je lakše  dopreti do većeg broj ljudi a rad i znanje su pristupačniji.

Mladi istraživači Srbije (MIS) su pokrenuli platformu za elektronsko učenje 2013. godine. Elektronsko učenje, naročito učenje putem online kurseva, ima niz prednosti: jeftinije je od klasičnog učenja, pogodnije je za one koji imaju radne i porodične obaveze, ne zahteva putovanja i druge resurse (ima manji ekološki otisak), korisnici mogu da izaberu svoj ritam učenja, može da se koristi više puta, uglavnom ima dodatni stimulans u vidu sertifikata, itd. Sa druge strane smatra se da su nedostatak interakcije sa drugim ljudima, potreba za samodisciplinom i mogućnost korišćenja pomoći na internetu u testovima neki od glavnih nedostataka.

Na platformi MIS trenutno ima 13 kurseva, a registrovano je preko 1500 korisnika. Kursevi MIS se uklapaju u druge aktivnosti organizacije koje su neformalno učenje: od radionica, seminara, treninga do volonterskih kampova.

Globalno je u porastu i broj programa koji daju priliku da se o prirodi i biodiverzitetu uči kroz direktan boravak u prirodi.

Na žalost, kada zastanemo na trenutak i razmislimo o stanju u Srbiji, a i pogledamo oko sebe ako smo na ulici, vidimo da nismo baš puno napredovali u poslednjih, skoro pa, 50 godina od kako je usvojena Beogradska povelja.

Međutim, mi kao velika zajednica civilnog društva i aktivista, verujemo u reči Nelsona Mandele i nastavljamo da menjamo svet, a prvenstveno Srbiju kroz obrazovanje o životnoj sredini. Mi znamo koliko su značajni i svest, i znanje, i stav, i veštine, i sposobnost procene i učešće u zaštiti životne sredine. Zato se trudimo da svojim znanjem i iskustvom utičemo na sve one koji igraju važnu ulogu u očuvanju naše životne sredine, u kojoj u ovom trenutku živimo, a koju ostavljamo za neke naredne generacije.

Autor: Mladi istraživači Srbije

 

 

______________________________________________________________________________

[1] Civilno društvo Srbije u oblasti zaštite životne sredine, priredila Ivana Tomašević, Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu – REC Srbija, Beograd 2015, str. 13-14.

[2] Rodna perspektiva održivog razvoja, Projekat "ZAinteresovani ZA održivost ZAštićenih područja - uključiti, povezati i ojačati.”, priredio Dejan Zagorac, Eko Centar, Beograd, http://www.mis.org.rs/vss/ pages/sr/ekoloski-programi/vode/zainteresovani- za-odrzivost-zasticenih-podrucja.php