Samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP 29: Obećanje ludom radovanje
13. 12. 2024.
Nedavno završeni 29. Samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP29) doneo nam je, kako tradicija nalaže, teške pregovore, negodovanje javnosti i neizvesnost povodom postignutih sporazuma. Pročitaj više
Reformska agenda Srbije: Brže u susret Evropskoj uniji?
05. 12. 2024.
Plan rasta za Zapadni Balkan, paket mera Evropske unije vredan 6 milijardi evra, trebalo bi da udvostruči privredni rast regiona u periodu od 2024. do 2027. godine. Od ukupne sume, dve milijarde su predviđene kao bespovratna sredstva, dok će preostale četiri milijarde biti dostupne kroz niskokamatne kredite. Srbija može da povuče blizu 1,6 milijardi evra, najviše od svih ekonomija regiona.
Pola godine od predstavljanja Plana rasta, Evropska komisija je u maju 2024. donela Uredbu kojom se definiše izrada Reformskih agendi kao ključnih instrumenata za sprovođenje ovog plana. Reformske agende treba da ubrzaju proces pristupanja Uniji, uz vidljive reforme koje će ojačati institucionalni i ekonomski okvir regiona.
Pročitaj više
Preuzimanje odgovornosti: Klimatske promene, ljudski uticaj i put ka održivosti
07. 11. 2024.
Kraj oktobra doneo je mnogo razloga za tugu. Novosadskoj tragediji prethodile su razorne poplave u Valensiji koje su odnele više od 200 života. Jednoj tragediji direktno je kumovala ljudska greška, dok je za drugu kriva sila prirode čijoj pojavi možemo takođe zahvaliti ljudskom delanju ali na dugoročnom nivou, klimatskim promenama. U preliminarnom izveštaju World Weather Attribution, grupa međunarodnih naučnika koji istražuju ulogu globalnog zagrevanja u ekstremnim vremenskim prilikama otkrila je da su padavine koje su pogodile Španiju bile 12% teže zbog klimatskih promena i da je ovakav događaj katastrofalnih razmera bio dvostruko verovatniji.
Kvalitet vazduha u Srbiji 2023. godine: Da li ima razloga za optimizam?
23. 10. 2024.
Rezultati Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha prema interpretaciji Ministarstva zaštite životne sredine pokazuju da je kvalitet vazduha u 2023. bio nešto bolji nego u 2022. godini. Ovakav zaključak Ministarstvo temelji na činjenici da je, sa jedne strane, povećan broj mernih mesta ključnih zagađujućih materija, suspendovanih čestica PM10 i PM2.5, dok je sa druge strane, zabeležen pad broja mernih mesta na kojima su zabeležena prekoračenja graničnih koncentracija ovih materija.
Pročitaj više
Kako saradnja kompanija sa zaštićenim područjima može postati deo održivog finansiranja prirode u Srbiji?
23. 08. 2024.
U Srbiji se od početka 2024. godine nalazi ukupno 473 područja koja uživaju poseban režim zaštite, sa ukupnom površinom od preko 765.000 hektara, što čini oko 8,65% površine naše zemlje. Ova područja čine rezervati prirode, nacionalni parkovi, spomenici prirode, zaštićena staništa, predeli izuzetnih odlika i parkovi prirode, koji su dom za nešto manje od tri hiljade zaštićenih i strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Iako su, po definiciji, pod zaštitom države, zaštićena područja iziskuju značajnija ulaganja države, a potrebno je otvoriti i dodatne mogućnosti za podršku i privatnog sektora i građana. Kako privatni sektor može da se više uključi u očuvanju naše prirodne baštine i koji modaliteti saradnje mogu dati rezultate, predstavljaju neka od pitanja kojima se Američka privredna komora u Srbiji bavi u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“ koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Beogradska otvorena škola.
Pročitaj više
Čuvajmo prirodu jer i ona čuva nas
28. 07. 2024.
Svetski dan zaštite prirode, koji slavimo svakog 28. jula, podseća nas na to koliko je važno da čuvamo prirodu i promovišemo održivo korišćenje njenih resursa. Štiteći prirodu štitimo biodiverzitet - bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta i staništa u kojima žive. Zajedno čine ekosisteme od kojih dobijamo prirodne resurse neophodne za život, pa možemo slobodno reći da se štiteći prirodu staramo o održivoj budućnosti ljudi, i planete. Naš život u potpunosti zavisi od usluga koje nam pruža priroda – u pogledu hrane, vode i sirovina, izvor energije i lekova, u pogledu regulisanja klime, vazduha i smanjenja rizika od katastrofa, dok istovremeno definiše naše kulturne i estetske vrednosti.
Pročitaj više
Menjajmo svoju sredinu na bolje - menjajmo na zeleno!
20. 06. 2024.
Zamislite mesto u kojem je čist vazduh standard, ne privilegija. Mesto u kome su reke bistre i bezbedne. Gde se svake godine povećava broj zaštićenih staništa koja služe kao dom mnogobrojnim životinjskim i biljnim vrstama. Gde se radi na sve većem korišćenju obnovljivih izvora energije. Zamislite svoju okolinu o kojoj neko brine, gde donosioci odluka planiraju i upravljaju kako da najbolje zaštite životnu sredinu.
Pročitaj više
Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine: VODA KAO LUKSUZ
05. 06. 2024.
Pod sloganom Naša zemlja. Naša budućnost. Mi smo #generacija obnove, ovogodišnja kampanja usmerena je na obnovu zemljišta, dezertifikaciju i otpornosti na sušne uslove. Jačanje otpornosti na sve učestalije suše koje su posledica klimatskih promena, kao i važnosti očuvanja vlažnih staništa i biodiverziteta svakako su globalni imperativi u očuvanju životne sredine. Na teritoriji Srbije, učestalost suša u periodu 1961−1990.
Pročitaj više
Prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove - šta je na Programu?
27. 03. 2024.
Pred kraj 2023. godine klimatska politika Srbije postala je bogatija za još jedan dokument. Vlada u tehničkom mandatu je 25. decembra usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine. Iako su prema Zakonu o planskom sistemu programi definisani kao dokumenti javne politike užeg obuhvata od strategije koji se po pravilu usvajaju na period od tri godine, ovaj Program se odnosi na period od sedam godina, ali sadrži Akcioni plan za prve tri godine njegove implementacije.
Portret jednog klimatskog alata
14. 03. 2024.
Krajem prošle godine veliki broj kompanija u Srbiji je sa konfuzijom dočekalo vest da je mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), stupio na snagu. Telefoni različitih organizacija za koje se moglo pretpostaviti da imaju odgovor na pitanje šta ovaj mehanizam predstavlja, su se usijali. Nažalost, odgovori su često bili nepotpuni ili čak kontradiktorni, a razlog takve neusaglašenosti, kao i nepostojanja centralnog izvora informacija o ovoj temi je kompleksnost samog mehanizma koji je doveo i do određene nespremnosti aktera u zemlji na donošenje Uredbe o CBAM od strane Evropskog parlamenta.
Pročitaj više