EkoReflektor

23. 08. 2024.

U Srbiji se od početka 2024. godine nalazi ukupno 473 područja koja uživaju poseban režim zaštite, sa ukupnom površinom od preko 765.000 hektara, što čini oko 8,65% površine naše zemlje. Ova područja čine rezervati prirode, nacionalni parkovi, spomenici prirode, zaštićena staništa, predeli izuzetnih odlika i parkovi prirode, koji su dom za nešto manje od tri hiljade zaštićenih i strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Iako su, po definiciji, pod zaštitom države, zaštićena područja iziskuju značajnija ulaganja države, a potrebno je otvoriti i dodatne mogućnosti za podršku i privatnog sektora i građana. Kako privatni sektor može da se više uključi u očuvanju naše prirodne baštine i koji modaliteti saradnje mogu dati rezultate, predstavljaju neka od pitanja kojima se Američka privredna komora u Srbiji bavi u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“ koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Beogradska otvorena škola. 

28. 07. 2024.

Svetski dan zaštite prirode, koji slavimo svakog 28. jula, podseća nas na to koliko je važno da čuvamo prirodu i promovišemo održivo korišćenje njenih resursa. Štiteći prirodu štitimo biodiverzitet - bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta i staništa u kojima žive. Zajedno čine ekosisteme od kojih dobijamo prirodne resurse neophodne za život, pa možemo slobodno reći da se štiteći prirodu staramo o održivoj budućnosti ljudi, i planete. Naš život u potpunosti zavisi od usluga koje nam pruža priroda – u pogledu hrane, vode i sirovina, izvor energije i lekova, u pogledu regulisanja klime, vazduha i smanjenja rizika od katastrofa, dok istovremeno definiše naše kulturne i estetske vrednosti. 

20. 06. 2024.

Zamislite mesto u kojem je čist vazduh standard, ne privilegija. Mesto u kome su reke bistre i bezbedne. Gde se svake godine povećava broj zaštićenih staništa koja služe kao dom mnogobrojnim životinjskim i biljnim vrstama. Gde se radi na sve većem korišćenju obnovljivih izvora energije. Zamislite svoju okolinu o kojoj neko brine, gde donosioci odluka planiraju i upravljaju kako da najbolje zaštite životnu sredinu. Pročitaj više

05. 06. 2024.

27. 03. 2024.

Pred kraj 2023. godine klimatska politika Srbije postala je bogatija za još jedan dokument. Vlada u tehničkom mandatu je 25. decembra usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine. Iako  su prema Zakonu o planskom sistemu programi definisani kao dokumenti javne politike užeg obuhvata od strategije koji se po pravilu usvajaju na period od tri godine, ovaj Program se odnosi na period od sedam godina, ali sadrži Akcioni plan za prve tri godine njegove implementacije.

14. 03. 2024.

Krajem prošle godine veliki broj kompanija u Srbiji je sa konfuzijom dočekalo vest da je mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), stupio na snagu. Telefoni različitih organizacija za koje se moglo pretpostaviti da imaju odgovor na pitanje šta ovaj mehanizam predstavlja, su se usijali. Nažalost, odgovori su često bili nepotpuni ili čak kontradiktorni, a razlog takve neusaglašenosti, kao i nepostojanja centralnog izvora informacija o ovoj temi je kompleksnost samog mehanizma koji je doveo i do određene nespremnosti aktera u zemlji na donošenje Uredbe o CBAM od strane Evropskog parlamenta.

02. 02. 2024.

Svake godine, 2. februara, obeležava se Svetski dan vlažnih područja, posvećen zaštiti ovih vrednih ekosistema. Ramsarska konvencija, doneta 1971. godine u iranskom gradu Ramsaru, ima za cilj očuvanje međunarodno značajnih močvarnih područja, posebno kao staništa ptica močvarica, koja ova područja koriste kao odmorišta, zimovališta i prolazna stajališta. Danas, više od 170 država učestvuje u ovoj globalnoj inicijativi. 

26. 01. 2024.

Kada objašnjavamo koliko je značajan neki proces ili pojam uvek je zgodno pozvati se na Nelsona Mandelu. On je, između ostalog, rekao: “Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet”.

21. 12. 2023.

Iako je Evropska unija (EU) smanjila svoje emisije gasova povezane sa klimatskim promenama, emisije gasova sa efektom staklene bašte (engl. greenhouse gases – GHG) povezane sa uvozom robe u EU konstantno rastu. Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), kao deo najnovijeg zakonodavnog paketa EU, teži ka promociji dekarbonizacije u zemljama koje nisu članice, prevazilaženju problema „izmeštanja ugljenika“ i zadržavanju konkurentnosti evropske ekonomije time što obezbeđuje istovetne cene emisija ugljen-dioksida (CO2 ) za proizvode nastale na teritoriji EU i uvozne proizvode. Republika Srbija nespremno dočekuje početnu fazu Uredbe o uspostavljanju CBAM, s obzirom na to da je njen izvoz prevashodno usmeren ka EU, a njene klimatske politike još uvek nisu usklađene sa evropskim. Prilagođavanje realnosti postojanja jednog ovakvog mehanizma je nužnost, a posla za donosioce odluka i privredu kako bi se smanjile emisije GHG i sačuvala konkurentnost privrede ima napretek.

Preuzmi publikaciju

15. 12. 2023.

Forma i suština

Sultan al-Džaber je dvadeset osmi po redu UN samit za klimu (COP28) u Dubaiju, u svojstvu predsednika, upečatljivo otvorio. Dugo očekivani fond za gubitke i štetu je, već prvi dan, zvanično pokrenut i razvijene zemlje su bile pozvane da započnu sa ulaganjem. Najavljen prošle godine, a već 3 decenije u fazi ideje, predstavlja finansijsku pomoć najugroženijim zemljama od posledica izazvanih ekstremnim vremenskim prilikama (suše, oluje i sl.) povezanih sa klimatskim promenama.