Zaštita prirode – naša odgovornost
28. 07. 2023.
Svake godine, 28. jula se širom sveta obeležava Svetski dan zaštite prirode – dan kada skrećemo pažnju na važnost očuvane prirode i promovišemo održivo korišćenje njenih resursa. Ovaj dan predstavlja globalni poziv na akciju u borbi protiv ekoloških izazova, i podseća nas na to koliko je važno da se uspostavi harmoničan odnos između nas i prirode.
Staništa i vrste su u Srbiji izuzetno raznoliki, a njihova zaštita je od ključne važnosti za sve nas kao njene građane. Međutim, kao i u mnogim drugim zemljama sveta, ta raznolikost je pod ozbiljnim pritiscima koji dovode do smanjivanja ili gubitka staništa mnogih vrsta, prekomernog iskorišćavanja prirodnih resursa i zagađenja. Osim toga, poslednjih dana smo svedoci rastućeg uticaja klimatskih promena na nas. Sve to dodatno naglašava potrebu da se kao društvo, i pojedinci, hitno i odlučno bavimo zaštitom prirode. Očuvanje naše bogate biološke raznovrsnosti je ključno i neophodno kako bismo i ubuduće koristili ekosistemske usluge, i stabilnost ekosistema i opstanak mnogih vrsta koje su ključne za ekološku ravnotežu.
Ekološki dug
Ovog meseca, Srbija je obeležila još jedan važan ekološki datum, Dan ekološkog duga, koji je stigao alarmantno rano 8. jula, služeći nam kao još jedan podsetnik na to da moramo da promenimo svoj odnos prema prirodi. Reč je o danu kada Srbija potroši sve resurse koje planeta može da obnovi u jednoj godini. Drugim rečima, 8. jula smo potrošili „održivi budžet“ za celu 2023. godinu i započeli „život na dug“.
Jasno je da čovečanstvo trenutno koristi resurse 1,6 puta brže nego što planeta i njeni ekosistemi mogu da proizvedu. Dakle, globalno koristimo 1,6 planeta, a imamo samo jednu. Cena za to je nažalost sve vidljivija širom sveta - sve je manje šuma, sušni periodi su češći i duži, vidne su erozije tla, nestaju vrste životinja i biljaka čime se narušava fini balans u prirodi s obzirom da svaka vrsta ima svoju ulogu, raste količina ugljen-dioksida u atmosferi…
Budući da naše potrebe sve više prevazilaze mogućnosti planete da se obnovi, krajnji je trenutak da zaštitimo šume, okeane, slatkovodne resurse, biljni i životinjski svet, i tako oblikujemo zdraviju, i svakako održiviju budućnost Srbije i sveta.
Zakon o obnovi prirode Evropske unije
Ipak, ovo leto je na evropskom nivou donelo i jednu sjajnu vest za prirodu, i nas. Naime, 12. jula, u istorijskoj odluci i nakon napetog glasanja, Evropska unija (EU) je usvojila predlog Zakona o obnovi prirode. Reč je o ključnoj zakonodavnoj meri kada je reč o zaštiti životne sredine, i naravno, – odnosno ključnu komponentu Evropskog zelenog dogovora. Nakon meseci burnih rasprava i kampanje od strane protivnika, koju su naučnici kritikovali kao obmanjujuću, Zakon o obnovi prirode je slavio, otvarajući put ka svetlijoj i zelenijoj budućnosti.
Do 2030. godine, na osnovu ovog Zakona očekuje se obnova 20% staništa, i kopnenih i vodenih, unutar EU, uz obavezu da se obnova proširi na sve degradirane ekosisteme do 2050. godine. Ovakva hrabra inicijativa dolazi u vreme kada se stanje prirode u Evropi ozbiljno i kontinuirano pogoršava. Klimatske promene, zagađenje i neodrživa eksploatacija zemljišta i mora su podstakli ovu krizu, što čini Zakon o obnovi prirode ključnim za promenu ovog trenda i postizanje ciljeva u vezi biološke raznovrsnosti, koje do sada nismo uspevali da ispunimo.
Jedan od argumenata protivnika Zakona o obnovi prirode bila je tvrdnja da će obnavljanje prirode imati negativne posledice po proizvodnju hrane i naš ekonomski razvoj. Ova tvrdnja je podstakla 6.000 naučnika da se oglasi na temu, i da je nedvosmisleno odbaci kroz otvoreno pismo. Istakli su brojne studije koje potvrđuju mnogobrojne koristi obnavljanja prirode, uključujući sigurniju dostupnost hrane, bogatije riblje fondove, otvaranje radnih mesta i uštede životnih troškova. Protivnici zakona ne samo da nisu imali naučne dokaze za svoje tvrdnje, već su im tvrdnje bile u suprotnosti sa naučnim saznanjima.
Mi kao Međunarodna unija za zaštitu prirode – IUCN, uz ostale partnere na projektu Zajedno za životnu sredinu, snažno podržavamo usvajanje ovog ambicioznog Zakona, i prepoznajemo njegove koristi kako za ljude, tako i za privredu. Za Srbiju kao kandidata za članstvo u EU, usvajanje Zakona o obnovi prirode predstavlja izuzetno važan korak koji će doprineti obnovi naših staništa i zaštiti biodiverziteta. Pored pozitivnog uticaja na ljudsko blagostanje, obnovljena priroda će svakako imati ključnu ulogu kada je reč o našem odgovoru na klimatske promene, kojima svedočimo kroz sve češće suše, snažne oluje, požare i poplave u Evropi, i našem regionu.
U želji da nam u znaku prirode bude svaki mesec u godini, a ne samo ovaj letnji - srećan nam Svetski dan zaštite prirode! Hajde da jasno dogovorimo i sprovedemo mere koje će obnoviti staništa i zaštiti biljni i životinjski svet, da istražujemo naša zaštićena područja i njima mudro upravljamo. Prirodno je zajedno!
Autorke: Jovana Dragić May i Aleksandra Nikodinović
