Zašto je potrebno da menjamo na zeleno - lokalno i zajedno?

 

Dva trenda doprinose većem interesovanju lokalnih zajednica, a samim tim i lokalnih medija, za kvalitet odlučivanja o životnoj sredini na nivou lokalnih samouprava u Srbiji.

Prvo, dugo ponavljana mantra o kvalitetu života građana kao najvažnijem, a često i jedino važnom, prioritetu javne politike u fokusu ograničenih kapaciteta organa državne uprave na svim nivoima, stavljala je samo jedan imperativ: radna mesta. Radna mesta postala su svojevrsni “Sveti gral” koji nije potrebno, a ni poželjno, opterećivati bilo kakvim kriterijumima ili atributima, poput - kvalitetnih radnih mesta, održivih radnih mesta, dobro plaćenih radnih mesta i sl. Na oltaru ove religiozne pomame za bilo kakvim radnim mestima često su žrtvovani i neki “manje važni” prioriteti kao što su čist vazduh, voda i zemljište.

Međutim, zabrinjavajući podaci o stanju javnog zdravlja i samo iskustvo građana takvih problema kao što je, na primer, zagađenje vazduha; gubitak prirodnih resursa za održiv i kvalitetan život lokalnih zajednica kao što je preusmeravanje malih rečnih vodotokova u povlašćenu proizvodnju zanemarivih količina električne energije u malim hidroelektrama; i druga iskustva doprinela su rastućoj spoznaji da dobar kvalitet života nije i ne može biti dostupan bez informisanog i participativnog odlučivanja o pitanjima zaštite životne sredine kao - u najmanju ruku jednako važnom, ako ne i važnijem načelu od jednodimenzionalnog i bezuslovnog predavanja javnih politika “njihovom veličanstvu” - investitorima.

Drugo, sve više lokalnih zajednica uviđa da su njihovi problemi često “daleko od očiju” republičkih organa, a time “daleko i od srca” donosioca odluka na nacionalnom nivou opterećenih izazovima većeg percepiranog značaja. Izazovi zaštite životne sredine imaju drugu, veću težinu u zajednicama, često manjim naseljima u manjim urbanim sredinama ili u ruralnim područjima, koje su direktnije zavisne od njihovog prirodng okruženja.

Ova “selidba” životne sredine kao prioriteta javne politike 1) sa začelja u žižu interesovanja javnosti i 2) iz republike i pokrajine u lokalne samouprave predstavlja izvanrednu priliku da se značajno unapredi kvalitet odluka o zaštiti životne sredine, pre svega širokim uključivanjem lokalne zajednice u participativne procese kojima se pored kvaliteta obezbeđuje i suvlasništvo nad donetim odlukama i zajedničke posvećenosti očuvanju zaštite prirode i resursa koje nam ona pruža za kvalitetan život.

Za efikasno rešavanje hitnih pitanja, od upravljanja vodom i otpadom do kvaliteta vazduha, očuvanja prirode, klimatskih promena i poštovanja propisa ključno je uključiti lokalne organizacije civilnog društva i medije u procese donošenja odluka na opštinskom nivou. Njihovo učešće donosi mnoge koristi, uključujući transparentnost, odgovornosti i adekvatnu zastupljenost različitih perspektiva i interesa zajednice.

 

Evo zašto je potrebno “da menjamo na zeleno”, i to lokalno i zajedno:

Lokalne organizacije civilnog društva i mediji igraju vitalnu ulogu u jačanju glasova zajednice kojoj služe. Ove organizacije su duboko ukorenjene u svojim zajednicama i poseduju bogato znanje i stručnost. Učestvujući u procesima donošenja odluka, oni donose dragocene uvide i perspektivu iz zajednice. Njihovo učešće osigurava inkluzivnijie i efikasnije javne politike i odluke o zaštiti životne sredine.

Angažovanje lokalnih organizacija civilnog društva i medija u opštinskom odlučivanju podstiče transparentnost i odgovornost. Učešćem u procesima donošenja odluka mogu doprineti da se odluke donose na transparentan način, a da informacije o merama zaštite životne sredine budu dostupne javnosti. Medijske organizacije, s druge strane, mogu služiti kao čuvari, istražujući i izveštavajući o implementaciji ekoloških politika.

Lokalne organizacije civilnog društva i mediji donose bogatstvo stručnosti i inovacija u proces donošenja odluka. Ove organizacije često imaju dugogodišnje iskustvo u radu na pitanjima životne sredine i poseduju specijalizovano znanje u različitim oblastima, kao što su upravljanje vodama, upravljanje otpadom i klimatske promene. Njihovim uključivanjem, opštine mogu iskoristiti ovu ekspertizu, koristeći inovativne ideje i najbolje prakse. Ova saradnja može dovesti do bolje informisanih, efikasnijih i održivijih politika i praksi zaštite životne sredine.

Lokalne organizacije civilnog društva i mediji igraju ključnu ulogu u podizanju javne svesti i edukaciji zajednice o pitanjima životne sredine. Kroz svoje napore na terenu, oni šire informacije, organizuju kampanje podizanja svesti i sarađuju sa javnošću. Uključujući ove organizacije u procese donošenja odluka, opštine mogu da iskoriste svoje kanale komunikacije kako bi osigurale da tačne i relevantne informacije stignu do zajednice. Ova povećana svest javnosti podstiče osećaj vlasništva među građanima i promoviše promene ponašanja neophodne za zaštitu životne sredine.

Izazovi životne sredine su složeni i zahtevaju kolektivne napore da se efikasno reše. Učešće lokalnih organizacija civilnog društva i medija u opštinskim procesima donošenja odluka takođe podstiče partnerstva i saradnju. Uključujući ove zainteresovane strane, opštine mogu izgraditi jača partnerstva, koristeći resurse, stručnost i mreže organizacija civilnog društva i medija. Ova saradnja može dovesti do inovativnih rešenja, zajedničke odgovornosti i kolektivne akcije.

"Menjaj na zeleno!" poziv je i Beogradske otvorene škole (BOŠ), koji je nedavno objavljen za podnošenje projektnih ideja u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima za učešće u procesima donošenja odluka i praćenju primene javnih politika iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena. Ovaj Program će podržati organizacije civilnog društva i medije i to grantovima u iznosu od pet do 15 hiljada dolara namenjenim prepoznavanju problema životne sredine u lokalnim zajednicama, podsticanju društvenih promena i aktivnom uključivanju građana u procese donošenja odluka. Program podržava civilno društvo i medije koji imaju snažno utemeljenje u lokalnim zajednicama i staraju se da njihovi interesi budu na zadovoljavajući način predstavljeni - lokalno i zajedno.

 

Rok za podnošenje projektnih ideja je 5. jul 2023. godine do 15 časova, a više informacija o uslovima poziva može se naći na sajtu: zazivotnusredinu.bos.rs.

 

Očekivani period realizacije projekata je između septembra 2023. i aprila 2024. godine.  Ovaj program podrške je deo petogodišnjeg projekta „Zajedno za životnu sredinu“ koji sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ), a finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Projekat se realizuje u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije, Međunarodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN), udruženjem ENECA, međunarodnom ekološkom organizacijom The Nature Conservancy (TNC) i Američkom privrednom komorom u Srbiji (AmCham). 

 

Tekst je objavljen na portalu Danas.rs

 

Autor: Stevan Vujasinović
Beogradska otvorena škola