Analiza SEPA izveštaja: Da li imamo dobre podatke o kvalitetu vazduha u Srbiji?

Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji u 2022. godini, koji priprema Agencija za zaštitu životne sredine, ugledao je „svetlost dana“ sredinom oktobra – 2023.godine. Član 67 Zakona o zaštiti vazduha navodi da "nadležni organ obaveštava javnost o kvalitetu vazduha, u obliku Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha…do do 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu“.

Ovaj tajming, odnosno kašnjenje u objavljivanju Izveštaja ne predstavlja novost, utisak je da se deo struče i šire javnosti koja prati zagađenje vazduha u Srbiji na neki način i navikao da u toku jeseni, baš kada je zagađenje vazduha ponovo u porastu, dobijemo i Godišnji izveštaj kao odličan šlagort za razgovor o kvalitetu vazduha u Srbiji, koji nam predstoji u mesecima pojačanog zagađenja.

Ne predstavlja novost ni ocena o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji. U 2022. godini, na listi prekomerno zagađenih mesta, našlo se (svih) osam aglomeracija i 13 gradova. U ovim mestima ukupno živi preko 4 miliona ljudi. Dežurni krivci su kako među gradovima i aglomeracijama, tako i među zagađujućim materijama i izvorima emisija zagađujućih materija.

U toku 2022. godine, vazduh je bio prekomerno zagađen u aglomeracijama Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Pančevo, Smederevo, Užice i Kosjerić^[1], kao i u sledećim gradovima: Кragujevac, Кostolac, Pirot, Loznica, Čačak, Paraćin (Popovac), Zaječar, Кraljevo, Novi Pazar, Valjevo, Subotica, Sombor, Zrenjanin.

Na ovoj listi mesta sa prekomernim zagađenjem, „debitanti“ su Pirot i Kostolac, dok smo u poređenju sa prethodnom godinom za koju je Izveštaj dostupan, imali zabeležen samo jedan prelazak iz kategorije „prekomerno zagađenih“, u kategoriju „čistih“. Reč je o Sremskoj Mitrovici. Međutim, razlog za ovu promenu ne leži u stvarnom poboljšanju kvaliteta vazduha, već u prostoj činjenici da u izveštaju za 2022. godinu - podaci sa mernog mesta u nadležnosti grada Sremske Mitrovice nisu korišćeni i ne postoji niti jedan podatak o merenjima koncentracije suspendovanih PM10 čestica u ovom gradu. Poređenja radi, u 2021. godini Sremska Mitrovica bila je svrstana u gradove sa prekomerno zagađenim vazduhom upravo zbog prekoračenja granične vrednosti ove zagađujuće materije. 

Kao i prethodnih godina, najveći problem za većinu mesta u Srbiji u kojima je vazduh prekomerno zagađen, ostaju suspendovane PM10 i PM2.5 čestice. Prekoračenje granične vrednosti koncentracije PM10 čestica zabeleženo je u Novom Sadu, Zaječaru, Paraćinu (Popovac), Loznici, Kragujevcu, Kostolcu, Zrenjaninu i Somboru.

U  Pančevu, Smederevu, Užicu, Kosjeriću, Valjevu, Kraljevu, Čačku, Pirotu i Subotici je, pored prekoračenja granične vrednosti PM10 čestica, zabeleženo i prekoračenje granične vrednosti suspendovanih PM2.5 čestica.

Beograd, Niš i Novi Pazar se dodatno izdvajaju po tome što je u ovim mestima zabeleženo, ne samo prekoračenje granične vrednosti suspendovanih PM10 i PM2.5 čestica, već i prekoračenje granične vrednosti azot-dioksida (NO2).

U Boru, koji se godinama izdvaja po specifičnosti i stepenu zagađenja sumpor dioksidom (SO2), čije su granične vrednosti i ove godine prekoračene, zabeleženo je i prekoračenje granične vrednosti PM10 čestica, kao i teškog metala olova u frakciji PM10 čestica^[2].

Suspendovane čestice PM10 i PM2.5

U 2022. godini prekoračenje godišnje granične vrednosti (40 µg/m3 ) za suspendovane PM10 čestice zabeleženo je na stanicama: Valjevo ZZJZ (67 µg/m3), Zaječar (60µg/m3), Valjevo (51 µg/m3), Popovac (49 µg/m3),Novi Pazar (49 µg/m3), Užice (47 µg/m3), Smederevo Radinac (47 µg/m3), Loznica (45µg/m3), Кraljevo Policijska uprava (44 µg/m3),Кragujevac (43 µg/m3), Beograd Zemun TB (42µg/m3), Sombor Dunav i Tisa (42 µg/m3),Pančevo Vojlovica (42 µg/m3), Bor Jugopetrol(42 µg/m3), Subotica O.Š.„Sonja Marinković“(41 µg/m3), Pančevo Starčevo (41 µg/m3) i Beograd Veliki Crljeni (41 µg/m3).

Najviša prosečna godišnja vrednost koncentracije suspendovanih PM10 čestica zabeležena je u Valjevu (67 µg/m3), kao i najveći broj dana sa prekoračenjem dnevne granične koncentracije ove zagađjujuće materije.

Prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti PM10, 50 µg/m3 tokom 2022. godine zabeležena su na mernim mestima: Valjevo ZZJZ 178 dana, Valjevo 141, Popovac 136 dana, Novi Pazar 135 dan, Zaječar 122 dana, Smederevo Radinac 120 dana, Užice 115 dana, Kraljevo Policijska uprava 112 dana itd.

Prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, u toku godine ne sme biti više od 35 prekoračenja dnevih graničnih vrednosti, što nije bio slučaj na većini stanica.

Najveće dnevne koncentracije PM10 tokom 2022. izmerene su na stanici Beograd Ovča 516 µg/m3.

Teški metali u frakciji PM10 suspendovanih čestica

Godišnja granična vrednost olova nije prekoračena ni na jednoj stanici, dok je dnevna vrednost od 1000 ng⁄m3 bila viša od dozvoljene u Boru 12 dana (Bor-Jugopetrol, 4231 ng⁄m3).

U Boru su takođe izmerene najveće koncentracije arsena, gde je prekoračena ciljna godišnja vrednost (6 ng⁄m3),  i srednja godišnja vrednost (Jugopetrol, Gradski park i Brezonik). Prekoračenja su tokom 2022. zabeležena i u Lazarevcu (7 ng⁄m3).

Godišnja granična vrednost koncentracije suspendovanih čestica PM2.5 je 25 µg/m3 i ona je prekoračena u Novom Pazaru, Užicu, Valjevu, Pančevu, Smederevu, Pirotu, Beogradu, Kraljevu,Čačku, Kosjeriću, Subotici i Nišu. Najveće godišnje koncentracije zabeležene su u Novom Pazaru (43 µg/m3), potom Užicu (41 µg/m3), Valjevu (35 µg/m3), Pančevu (Vojlovica) i Smederevu (Radinac) (po 33 µg/m3), Pirotu 31µg/m3, Kraljevu i Beogradu (Veliki Crljeni i Lazarevac, po 30 µg/m3).

Toplane snage manje od 50MW i individualno grejanje su, prema inventaru Agencije, dominantan izvor emisija suspendovanih čestica PM10  (64%) i PM2.5 (80%)^[3].

Sumpor dioksid /SO2

Prema podacima AMSKV, srednja godišnja vrednost koncentracija sumpor-dioksida iznad granične vrednosti (50 µg/m3) u 2022. godini nije zabeležena ni na jednoj stanici. Prekoračenja dnevne granične vrednosti (125 µg/m3) registrovana su na stanicama Bor Gradski park četiri dana, dok je na stanicama Bor Institut i Beograd Obrenovac GZZJZ jedan dan. Tokom jedne kalendarske godine, dozvoljena su tri dana sa prekoračenjenem graničnih vrednosti. Satne vrednosti su prekoračile graničnu vrednost (350 µg/m3) na stanici Bor Gradski park (39 sati), Beograd Obrenovac GZZJZ (11 sati), Bor Brezonik (osam sati), Bor Institut (sedam sati), Kostolac (četiri sata), Beograd Veliki Crljeni (tri sata), Beograd Obrenovac Ušće (tri sata) i Šabac (dva sata). Satne vrednosti su prekoračile graničnu vrednost (350 µg/m3) više od 24 puta na stanici Bor Gradski park (39).

Dominantan izvor emisija sumpor-dioksida je proizvodnja električne i toplotne energije (92%), a važno je pomenuti i sektor industrije, koji iako na nivou države doprinosi emisijama SO2 sa 4%, u aglomeraciji Bor, (jedinom mestu u Srbiji u kojem se beleži prekoračenje graničnih vrednosti SO2) predstavlja dominantan izvor.

Azot dioksid / NO2

Tokom 2022. godine godišnja granična vrednost za NO2 od 40 µg/m3 bila je prekoračena u Beogradu na stanici Despota Stefana GZZJZ i iznosila je 54 µg/m3. Prekoračenja dnevne granične vrednosti, od 85 µg/m3 javljala su se u Beogradu na stanicama Despota Stefana GZZJZ 20 dana i Mostar tri dana, u Novom Pazaru i Nišu O.Š. „Sveti Sava“ jedan dan. Najveća dnevna vrednost (116  µg/m3 izmerena je u Brogradu, na stanici  Beograd Despota Stefana. Satne vrednosti nisu prekoračile graničnu vrednost od 18 puta ni na jednoj mernoj stanici. Satne vrednosti su prekoračile graničnu vrednost (150 µg/m3) više od 18 puta na stanici Beograd Despota Stefana GZZJZ (85).

Emisijama azot-dioksida na nivou države najviše doprinose saobraćaj (41%), kao i proizvodnja električne i toplotne energije (39%).

Prizemni ozon

Prekoračenje maksimalne osmosatne vrednosti prizemnog ozona, zabeležena su na svim stanicama osim Lazarevca.

U 2022. godini, prekoračenja ciljne vrednosti prizemnog ozona (120 µg/m3), više od 25 dana, zabeležena su na stanicama: Beograd KBC Dragiša Mišović 84 dana, Beograd Vinča 68 dana, Kamenički VisEMEP 58 dana, Kopaonik 44 dana, Novi Sad Liman 41 dana, Kikinda Centar 37 dana, Pančevo Starčevo 36 dana, Beograd Novi Beograd 34 dana, Beograd Stari grad 33 dana, Pančevo Vatrogasni dom 33 i Smederevo Radinac 30 dana 

Kvalitet monitoringa

Tokom 2022. godine nastavljen je trend unapređenja monitoringa kvaliteta vazduha u pogledu podataka koji su Agenciji za zaštitu životne sredine dostavljeni sa lokalnog nivoa. U zvanična merenja i ocenu kvaliteta vazduha ušli podaci sa 220 automatskih stanica i mernih mesta što je povećanje za 19 mernih mesta u odnosu na prethodnu godinu. Pored podataka Agencije za zaštitu životne sredine, pri ocenjivanju kvaliteta vazduha za 2022. godinu korišćeni su podaci državne mreže, podaci lokalnih mreža i mernih mesta. 

Iako je povećan broj stanica I mernih mesta, značajno je narušena efikasnost merenja kod svih pojedinačnih zagađujućih materija što značajno utiče na kvalitet dobijenih podataka. 

Tokom monitoringa koji je sproveden 2021. godine, najmanja efikasnost je zabeležena u merenju azota I ona je tada iznosila 83% dok je tokom 2022. godine procenat efikasnog merenja azota ispod 20, a najveća zabeležena efikasnost ni za jednu materiju ne prelazi 70%. 

Efikasnost merenja sumpor dioksida I azot dioksida je sa 91% odnosno 89% pala na oko od 50%, merenje ugljen-monoksida je sa 88% palo na nepunih 30, dok je realizacija merenja PM10 I PM2,5 čestica sa 89% odnosno 90% procenata pala na 65% odnosno 45%. Izveštaj Agencije ne sadrži objašnjenje u vezi sa ovakvim padom u pogledu realizacije odnosno rada stanica i mernih mesta, ali se iz ovih podataka može zaključiti da je održavanje i funkcionisanje automatskih stanica I mernih mesta drastično narušeno. 

Da li imamo dovoljno podataka o kvalitetu vazduha u Srbiji?

Kada posmatramo ocenu kvaliteta vazduha, uvek moramo uzeti u obzir pitanje rasprostranjenosti i sveobuhvatnosti monitoringa, odnosno u kojoj meri možemo za kredibilnu uzeti ocenu da je vazduh u većem delu zemlje čist. Činjenica je i da u samo 12 od 29 gradova, sa preko 50 000 stanovnika, postoji praćenje koncentracije PM čestica u realnom vremenu. Pored toga, postoji značajan deo države bez ikakvog monitoringa kvaliteta vazduha^[4]. Reč je o približno 80 opština i 1.500.000 stanovnika Srbije koji ni na koji način nisu obuhvaćeni monitoringom kvaliteta vazduha. Iz tih razloga, sasvim opravdano se može dovesti u pitanje ocena da je, bilo u zoni “Srbija” ili zoni “Vojvodina”, vazduh čist, sa izuzetkom gradova I aglomeracija u kojima je prekomerno zagađen. Paradoks ovakve ocene najbolje sažima rečenica na 6.strani Izveštaja Agencije  o stanju kvaliteta vazduha u 2022. godini, u kojoj se navodi da je „U zoni Srbija, osim u gradovima Kragujevac, Кostolac, Pirot, Loznica, Čačak, Paraćin (Popovac), Zaječar, Kraljevo, Novi Pazar i Valjevo kvalitet vazduha je bio I kategorije tj. čist ili neznatno zagađen vazduh.^[5]“ Iz ovih razloga, Nacionalna ekološka asocijacija preporučuje i promenu donošenja ocene kvaliteta vazduha, na način da se ona odnosi na gradove i naselja. Iako su aglomeracije I zone “uobičajene prostorne celine koje se analiziraju kad je kvalitet vazduha u pitanju”, u slučaju Srbije je ocenjeno da se “na ovaj način daje lažna pozitivna slika o nivou zagađenosti ambijentalnog vazduha u ovim celinama”, te da je “neophodno uvesti i termine gradovi i naselja jer se u njima i vrši monitoring i ocenjuje kvalitet vazduha, ali i donose i sprovode mere za poboljšanje stanja^[6]”.

U Srbiji je, pored zvaničnog monitoringa, koji sprovode akreditovane institucije, prisutan i građanski monitoring kvaliteta vazduha, koji se ostvaruje putem različitih platformi. Podatke I za zvanične I za “građanske” senzore agregira aplikacija xEco. Ako se pogledaju rezultati monitoringa kvaliteta vazduha u 2022.godini dobijeni iz senzora u vlasništvu građana, I u obzir uzmu samo senzori/analizatori koji su postigli zadovoljavajući nivo kontinuiteta monitoringa (preko 75% vremenske rasprostranjenosti), na spisak gradova I naselja u kojima je prisutan prekomerno zagađen vazduh možemo dodati još mesta. Senzori u vlasništvu građana su zabeležili prekomerne koncentracije suspendovanih PM10 čestica u sledećim gradovima I mestima:  Zaječar, Gornji Milanovac, Negotin, Šabac, Tutin, Grocka, Loznica, Kraljevo, Lapovo, Obrenovac, Knjaževac, Kovin, Novi Sad, Jagodina, Senta, Priboj, Zrenjanin, Kovačica, Vršac, Barajevo, Kikinda, Kragujevac i Apatin^[7]. Iako rezultate dobijene kroz ove senzore ne možemo uzeti kao zvanične, slika koju oni daju o zagađenju vazduha nikako nije zanemariva. Najpre, ukoliko se uporede podaci o kvalitetu vazduha u gradovima u kojima je prisutan i zvanični i nezvanični monitoring, na godišnjem nivou je primetno i da „građanski“ analizatori zapravo detektuju niže srednje vrednosti koncentracija PM2.5 i PM10^[8]”. Ova činjenica je važna posebno ako se uzme u obzir da se rezultati merenja kvaliteta vazduha dobijeni iz građanskih senzora neretko odbacuju kao nevažeći uz argumentaciju da ovi senzori beleže nerealno visoke vrednosti zagađujućih materija. Pored toga, ovi senzori su posebno važni ako u obzir uzmemo stanje lokalne mreže za monitoring kvaliteta vazduha. Najverodostojniji pregled stanja sa lokalnom mrežom za merenje kvaliteta vazduha daje Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“, kroz godišnji izveštaj „Zagađenost urbanog vazduha na teritoriji Republike Srbije merena u mreži institucija javnog zdravlja^[9]“. Poslednji ovakav izveštaj priređen je za 2021.godinu^[10]. Zaključci ovog izveštaja potcrtavaju već dugo prisutne probleme u radu lokalne mreže za monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji:

• „Zapažen je veoma zastupljen trend nepravovremenog potpisivanja ugovora o praćenju kvaliteta vazduha na nivou lokalne samouprave, što veoma otežava i zapravo onemogućava valjanu analizu podataka, kao i moguću procenu uticaja kvaliteta vazduha na zdravlje izložene populacije.
• Premeštanje mernih mesta u toku jedne kalendarske godine, kao i naprasno ukidanje nekih mernih mesta, nema stručno i naučno utemeljenje i onemogućava svrsishodnu analizu podataka i dalju procenu uticaja aerozagađenja na zdravlje izložene populacije.
• Кada je u pitanju učestalost merenja pokazatelja specifičnog zagađenja, naročito PM frakcija, vidno je smanjen obim praćenja, pa se u nekim gradovima ta aktivnost sprovodi i ređe od 60 dana u godini. U ovom slučaju, takvo postupanje možda jeste u skladu sa regulativom Republike Srbije, ali je neusklađeno sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (2/3 dana u kalendarskoj godini), a što bi jedino imalo smisla sa aspekta javnog zdravlja… Ako posmatramo broj gradova/naselja u kojima se sprovodi praćenje prisustva čestica u ambijentalnom vazduhu, ono je nedovoljno (samo u 26 gradova/naselja), što otežava širu analizu u smislu postojećih rizika po zdravlje izložene populacije na nivou države.^[11]“

Novi segment u SEPA izveštaju – Zagađenje u drugim zemljama

U odeljku „Ocena kvaliteta vazduha u skladu sa međunarodnom praksom“ uzima se primer Beograda kao grada koji se u medijima često navodio kao najzagađeniji u Evropi, a i u svetu. Navodi se da je kvalitet vazduha u Beogradu tokom 2022. godine ocenjen kao „umeren“ prema portalu „2022 IQAir World Air Quality Report“, usled prisustva suspendovanih čestica PM2.5 sa srednjom godišnjom vrednosti 23 µg/m3 . Nejasno je na koji način je dobijena ocena „umeren“. Prema navedenom indeksu, ocena takve prosečne vrednosti spala bi u kategoriju „nezdravog za osetljive kategorije“. Pored toga, potrebno je naglasiti da se po istom indeksu, u 30 najzagađenijih gradova u Evropi, 6 nalazi u Srbiji (opština Lazarevac bi bila 7. unos na listi), sa ukupnom populacijom od skoro 700.000 ljudi. Po istom indikatoru, Srbija je treća zemlja u Evropi sa najlošijim kvalitetom vazduha, odmah ispod Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Vazduh u Beogradu ocenjen je kao „umeren“ prema kriterijumima Evropskog indeksa kvaliteta vazduha. Nejasno je zašto se ceo segment fokusira na kvalitet vazduha u Beogradu, posebno ako se u obzir uzme činjenica loših performansi Srbije u ovoj oblasti. Prema izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine, Srbija se nalazi na 3. mestu kada se govori o najvećoj izloženosti stanovništva koncetracijama PM2.5 čestica i ostalih polutanata. Pored toga, 3. mesto pripada Srbiji i po smanjenju životnog veka, sa čak 1938 umanjenih godina životnog veka na 100.000 stanovnika u 2021. godini.^[12] Iz ovih razloga bi prilikom ocene kvaliteta vazduha u skladu sa međunarodnom praksom trebalo uključiti celu Srbiju, a ne samo Beograd. Od velikog značaja bi bilo i uključivanje drugih indikatora Evropske agencije za zaštitu životne sredine, koji se tiču izloženosti stanovništva, ali i posledica po javno zdravlje zagađenja vazduha.

Proširenje izveštaja je nužno zbog najnovijih kretanja u okviru EU legislative u ovoj oblasti. Naime, 2021. godine Svetska zdravstvena organizacija ažurirala je svoje preporuka za granične vrednosti polutanata.^[13]

Slika 1: Tabela 1 - Granine vrednosti polutanata prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Izvor: Svetska zdravstvena organizacija: https://www.who.int/news-room/feature-stories/detail/what-are-the-who-air-quality-guidelines 

Kao odgovor na smernice, EU priprema reviziju Direktive o kvalitetu ambijentalnog vazduha (2008/50/EC) u kojima planira da uvede nove granične vrednosti do 2030. godine.