Kvalitet vazduha u Srbiji 2023. godine: Da li ima razloga za optimizam?

 

Rezultati Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha prema interpretaciji Ministarstva zaštite životne sredine pokazuju da je kvalitet vazduha u 2023. bio nešto bolji nego u 2022. godini. Ovakav zaključak Ministarstvo temelji na činjenici da je, sa jedne strane, povećan broj mernih mesta ključnih zagađujućih materija, suspendovanih čestica PM10 i PM2.5, dok je sa druge strane, zabeležen pad broja mernih mesta na kojima su zabeležena prekoračenja graničnih koncentracija ovih materija. 

Međutim, šira slika koju ovaj Izveštaj nudi, kao i delovi te slike koji i dalje nedostaju, sprečavaju nas da se složimo sa time da je kvalitet vazduha bio osetno bolji u 2023. godini u odnosu na prethodne godine. Ono što pre svega treba uzeti u obzir je činjenica da na listi prekomerno zagađenih gradova imamo dve nove velike gradske sredine, Šabac i Kruševac, kao i da značajan deo stanovništva u Srbiji i dalje nema pouzdane podatke o kvalitetu vazduha.   

 

Ocena kvaliteta vazduha 

 Vazduh je tokom 2023. godine bio prekomerno zagađen u čak 13 gradova. Na tom spisku nalaze se: Subotica, Sombor, Kruševac, Pirot, Novi Pazar, Valjevo, Šabac, Kragujevac, Loznica, Čačak, Paraćin, Zaječar i Kraljevo. U odnosu na prethodni izveštaj, novi gradovi koji su se našli na ovoj listi su Kruševac i Šabac, dok na njoj više nema Kostolca i Zrenjanina.  

Kao i godinama unazad, vazduh je bio prekomerno zagađen usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih PM10 i/ili PM2,5 čestica. Ove materije su ujedno i najdominantniji izvori zagađenja vazduha u Srbiji uz koncentacije sumpornih i azotnih oksida, ugljen monoksida, arsena, olova i drugih metala.     

Valjevo je grad u kojem je zabeleženo najveće prekoračenje godišnje granične vrednosti PM10 čestica (60 µg/m3 u odnosu na dozvoljenih 40µg/m3) i grad sa najvećim brojem prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti. Čak 149 dana tokom 2023. godine su u Valjevu zabeležena dnevne koncetracije PM10 čestica veće od dozvoljenih, što je skoro pet puta više od broja dozvoljenih prekoračenja (35 dana).  Dnevne granične vrednosti PM10 čestica su prekoračene na čak 60% mernih stanica širom Srbije.  

 

Kruševac i Šabac debitanti na listi gradova sa prekomerno zagađenim vazduhom  

Šabac je svrstan u prekomerno zagađene gradove zbog prekomerne koncentracije suspendovanih PM10 čestica, a u Kruševcu su, pored PM10, zabeležene i prekomerne koncentracije suspendovanih čestica PM 2.5. To praktično znači da imamo ,,novih” 110 hiljada građana koji su i zvanično udisali prekomerno zagađen vazduh tokom 2023.godine. Sva je prilika da su takav vazduh udisali i svih prethodnih godina, ali je tek ove godine zvaničan monitoring kvaliteta vazduha, zadovoljavajućeg obima, to i potvrdio. Šapčani u realnom vremenu podatke o stanju kvaliteta vazduha od nedavno mogu da prate na sajtu lokalnog Zavoda za javno zdravlje, dok građani Kruševca nemaju uvid u podatke u realnom vremenu.  

Kao gradovi III kategorije kvaliteta vazduha, Kruševac i Šabac imaju obavezu izrade Plana kvaliteta vazduha, osnovnog dokumenta koji se izrađuje sa ciljem da se postignu odgovarajuće granične vrednosti odnosno unapredi kvalitet vazduha u lokalnim zajednicama. Da li i kada će se početi sa izradom ovih dokumenata ostaje otvoreno pitanje. Imajući u vidu da gradovi koji su godinama unazad svrstani u III kategoriju kvaliteta vazduha još uvek nemaju usvojen Plan kvaliteta vazduha i da usvajanje ovih planova obično traje po nekoliko godina, sva je prilika da je pred Šapčanima i Kruševljanima dug put do sistemskih rešenja. 

Ministarstvo je 2022. godine dalo saglasnosti na Kratkoročni plan kvaliteta vazduha za grad Kruševac, dve godine nakon što su iz Gradske uprave Kruševca od Ministarstva zatražili saglasnost na plan. Dinamika izrade javnih politika očigledno da ne prati potrebe građana za rešavanjem gorućih problema pa je sva prilika da će se i na dugoročni Plan kvaliteta vazduha čekati nekoliko godina. 

 

Da li je vazduh u Zrenjaninu i Kostolcu  zaista bolji u odnosu na 2022. godinu?  

Prema podacima u najnovijem izveštaju, Kostolac i Zrenjanin se nalaze u grupi gradova I kategorije kvaliteta vazduha, a samo godinu dana ranije, oba grada su svrstana u III kategoriju zbog prekoračenja graničnih vrednosti koncentracije suspendovanih PM10 čestica. 

Tokom 2023. godine u Kostolcu nisu prekoračene granične vrednosti koncentracije PM10 čestica, ali su primećene povećane koncentracije drugih polutanata.  Treba imati u vidu da je Kostolac jedino mesto u Srbiji u  kome je prekoračena dnevna granična vrednost sumpor dioksida od 125 µg/m3. (dnevno prekoračenje je zabeleženo jedanput od dozvoljena tri prekoračenja tokom jedne kalendarske godine). U Kostolcu je takođe zabeleženo i najveće prekoračenje satnih vrednosti koncentracije sumpor dioksida, 12 sati od dozvoljenih 24. 

Ovaj podatak je naročito važan imajući u vidu rezultate za 2022. godinu kada dnevna prekoračenja sumpor dioksida nisu ni zabeležena u Kostolcu, a satna su bila zabeležena 4 puta (tri puta manje nego u 2023. godini).  

Ukoliko se pogledaju podaci u vezi sa indikativnim merenjima teških metala, u Zrenjaninu su tokom 2023. prekoračene dnevne granične vrednosti olova i ciljana vrednost arsena, uz značajne izmerene vrednosti kadmijuma, što ukazuje na prisustvo teških metala u vazduhu koje nije zabeleženo godinu dana ranije. 

 

Šta se dešava sa monitoringom kvaliteta vazduha u Sremskoj Mitrovici? 

Posebno je zanimljivo pratiti ocenu kvaliteta vazduha u Sremskoj Mitrovici. Najpre, 2018. godine, Sremska Mitrovica dospeva na listu gradova sa prekomerno zagađenim vazduhom. Naredne godine, odnosno u Izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019. godinu, napomenuto je da je nedostatak merenja suspendovanih čestica u januaru i februaru dao neadekvatnu sliku da je kvalitet vazduha prve kategorije. Potom је, pri oceni kvaliteta vazduha u 2020. godini, Sremska Mitrovica dospela na listu gradova sa čistim vazduhom, iako je zabeleženo 48 dana sa prekoračenjima dnevnih graničniih koncentracija suspendovanih PM10 čestica. U toku te godine, merna stanica na kojoj su merene koncentracije suspendovanih PM10 čestica, prikupila je nešto manje od traženog procenta dostupnosti podataka – 88% (potrebno je 90%). U pitanju je stanica u nadležnosti lokalnog Zavoda za javno zdravlje.  

Nakon toga, u 2021. godini, na istoj stanici prikupljeno je još manje podataka (81%) i zabeležen i manji broj dana sa prekoračenjem dnevne koncentracije suspendovanih PM10 čestica (36) nego u prethodnoj godini, ali je upravo zbog broja dana sa prekomernim zagađenjem PM10 česticama, Sremska Mitrovica (ponovo) dospela na listu gradova sa prekomerno zagađenim vazduhom. Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u 2022. godini ne sadrži rezultate merenja sa prethodno pomenute stanice, te se Sremska Mitrovica u toj godini vraća u grupu gradova sa čistim vazduhom, ali bez adekvatne osnove.  

Na kraju, najnoviji izveštaj ponovo budi razlog za sumnju. U njemu postoje podaci o kvalitetu vazduha zabeleženi na lokalnoj stanici na kojoj nisu zabeležena prekoračenja graničnih vrednosti, ali je dostupnost podataka na 80%. Uzevši sve u obzir, sa pravom se može postaviti pitanje u kojoj meri je adekvatna ocena kvaliteta vazduha u jednom od retkih gradova koji su u prethodnim godinama, u pogledu ocene kvaliteta vazduha, zabeležili prelaz iz kategorije prekomerno zagađenih u kategoriju čisith. 

 

U aglomeracijama ništa novo 

Svih osam aglomeracija su (ponovo) svrstane u III kategoriju prekomerno zagađenog vazduha: Novi Sad, Niš, Pančevo, Smederevo, Kosjerić i Užice usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih PM10 i PM2.5 čestica, Bor, usled prekoračene granične vrednosti praškastih materija, olova, kadmijuma i arsena¹, i Beograd gde je vazduh je bio zagađen usled visokih nivoa PM čestica i azot-dioksida, kao i 2022.  

Tokom 2023. godine primećene su povećane koncentracije PM2,5 čestica u Novom Sadu, dok su u Nišu smanjene koncentracije azot dioksida. U Boru su zabeležene niže koncentracije sumpor dioksida u odnosu na 2022. što treba pripisati privremenom prestanku rada usled remonta visoke peći topionice. 

 

Trećina stanovnika Srbije nema uvid u nivo zagađenosti vazduha koji udiše 

Ranije nego prethodnih godina, Agencija za zaštitu životne sredine objavila je Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha. Izveštaj o kvalitetu vazduha u 2023. godini, koji bi prema Zakonu o zaštiti vazduha, javnosti trebalo da bude dostupan najkasnije 60 dana od dana isteka kalendarske godine za prethodnu godinu, ove godine postao je dostupan sredinom septembra. Iako je to boljitak u odnosu na prethodne godine, kada je ovaj Izveštaj objavljivan u novembru, javnost i dalje čeka na zvanične informacije o kvalitetu vazduha duže nego što Zakon nalaže.  

Skoro 2 i po miliona građana Srbije živi u gradovima i mestima koji nisu obuhvaćeni monitoringom kvaliteta vazduha i nema podatke o koncentracijama PM10 i PM2.5 čestica kojima su izloženi. 

Iako je monitoring vazduha unapređen u odnosu na prethodnu godinu u smislu broja stanica (55 mernih stanica više u odnosu na 2022) i mernih mesta (16 mernih mesta više nego 2022) treba i dalje raditi na širenju mreže i uspostavljaju monitoringa u gradovima u kojima ne postoji nikakvi podaci, paralelno sa održavanjem onih stanica koje su već uspostavljanje kako bi se održavao visok stepen raspoloživosti podataka.