Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine: VODA KAO LUKSUZ

Pod sloganom Naša zemlja. Naša budućnost. Mi smo #generacija obnove, ovogodišnja kampanja usmerena je na obnovu zemljišta, dezertifikaciju i otpornosti na sušne uslove. Jačanje otpornosti na sve učestalije suše koje su posledica klimatskih promena, kao i važnosti očuvanja vlažnih staništa i biodiverziteta svakako su globalni imperativi u očuvanju životne sredine. Na teritoriji Srbije, učestalost suša u periodu 1961−1990.

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se 5. juna, a taj dan se, nimalo slučajno, poklapa sa prvim danom Konferencije Ujedinjenih nacija o čovekovoj sredini, održanoj u Stokholmu 1972. godine. U pogledu globalne politike zaštite životne sredine, ta konferencija predstavlja prekretnicu okretanja čovečanstva ka brizi o životnoj sredini. Tada je, u okviru Deklaracije Ujedinjenih nacija o čovekovoj sredini, usvojeno 26 osnovnih principa zaštite životne sredine. Takođe, Deklaracijom je osnovan i Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (United Nations Environment Programme – UNEP) pod čijim se pokroviteljstvom obeležava Svetski dan zaštite životne sredine. 

A godinu dana nakon stokholmske Konferencije, Ujedinjene nacije započele su podsticanje međunarodne saradnje u oblasti zaštite životne sredine. Istim povodom, obeležen je prvi Dan zaštite životne sredine pod danas poznatim sloganom ,,Samo jedna Zemlja” (#OnlyOneEarth). Poruka nije izgubila aktualnost. Naprotiv, svet se danas susreće s trima velikim ekološkim krizama: klimatskim promenama, gubitkom biodiverziteta i povećavanjem zagađenja i otpada. Za sve je to odgovoran čovek, njegove aktivnosti i neodrživi obrasci potrošnje i proizvodnje. 

Pola veka kasnije  

Od sedamdesetih godina tema zaštite životne sredine zauzima važno mesto na dnevnom redu EU i predstavlja političku oblast za koju se većina Evropljana slaže da se bolje rešava na nivou EU nego na nacionalnom nivou,¹ što je uslovilo razvoj i nastanak zajedničke politike zaštite životne sredine EU. 

Javni interes za zaštitu životne sredine artikulisao se kroz izbor zelenih političkih stranaka u nacionalnim zakonodavnim telima većine država članica EU. Povećana javna svest o važnosti životne sredine rezultovala je donošenjem prvog Akcionog programa zaštite životne sredine (eng. Environmental Action Programme − EAP) 1973. godine, kojim je postavljena struktura politike zaštite životne sredine Evropske unije. Prva dva EAP-a bili su usmereni ka harmonizaciji nacionalnih politika radi uklanjanja barijera prilikom formiranja jedinstvenog tržišta. Treći EAP istakao je planiranje životne sredine kao osnov ekonomskog i društvenog razvoja, čime su prvi put ekološka pitanja svesno uzeta u razmatranje, dok je petim EAP-om u razvojne politike EU uveden koncept održivog razvoja. Poslednji, osmi EAP, koji je stupio na snagu 2022. godine, podvukao je značaj aktivnog angažovanja svih zainteresovanih strana na svim nivoima upravljanja, kako bi se osiguralo efikasno primenjivanje zakona EU o klimi i životnoj sredini, kao i promocija njihovog pozitivnog uticaja na društvo i rast ekonomije.  

Pod sloganom „Naša zemlja. Naša budućnost. Mi smo #generacija obnove”, ovogodišnja kampanja Svetskog dana zaštite životne sredine fokus stavlja na: obnovu zemljišta, dezertifikaciju i otpornosti na sušne uslove. O važnosti borbe protiv dezertifikacije govori i činjenica da se Konvencije UN za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD) čak 30 godina bavi ovom temom. Jačanje otpornosti na sve učestalije suše koje su posledica klimatskih promena, kao i važnosti očuvanja vlažnih staništa i biodiverziteta, svakako su globalni imperativi u očuvanju životne sredine. Na teritoriji Srbije osmotreno je povećanje učestalosti godina sa sušama koje imaju negativan uticaj na biljni i životinjski svet. Učestalost suša u periodu 1961−1990. godina bila je 10%, tokom perioda 2011−2020. godina 50%, dok se za period od 2041. do 2060. predviđa da će svaka godina biti sušna.² 

Zaštita postojećih vlažnih ekosistema, ključna je u borbi za očuvanje ekološke ravnoteže na Zemlji. Ova staništa uključuju: močvare, bare, plavne zone reka i jezera, rečne rukavce, plavne livade, solane, ritove, mangrove, tresetišta, ribnjake i pirinčana polja. Jedna od njihovih najvažnijih ekosistemskih usluga je regulacija klime skladištenjem ogromne količine ugljenika u zemljište i vegetaciju. Takođe, tokom obilnih padavina i poplava, vlažna staništa apsorbuju višak vode, sprečavajući prirodne katastrofe, jer svaki hektar može da upije preko 5,5 miliona litara vode. 

Vegetacija vlažnih staništa poboljšava kvalitet vode filtriranjem zagađujućih materija. Ova staništa su među biološki najraznovrsnijim ekosistemima, jer pružaju dom mnogim biljnim i životinjskim vrstama. Čak 40% vrsta živi i razmnožava se u vlažnim staništima, a svake godine se otkrije 200 novih vrsta riba samo u slatkovodnim močvarama. Takođe, vlažna staništa su važna za mnoge vodene i močvarne ptice, jer im obezbeđuju mesto za gnežđenje, odmor tokom selidbe i ishranu. 

Više od pola veka od prvog Akcionog programa zaštite životne sredine i dalje tragamo za najboljim rešenjima i praksama u zaštiti i očuvanju životne sredine na svim nivoima upravljanja – od lokalnog, nacionalnog, regionalnog do globalnog. Iako se čine mali i spori poput kornjače, bilo kakvi koraci u cilju dodatne zaštite i unapređenja životne sredine i ograničavanja negativnih antropogenih uticaja su važni kako bismo i dalje živeli u pogodnostima na koje smo navikli. Intenzivno povećanje broja uzastopnih sušnih dana ceo živi svet stavlja u veoma nezavidnu poziciju. Pored potrebe za pijaćom vodom, ljudska populaciju vodu koristi za praktično sve procese proizvodnje. Iako osnova za postojanje života, vodni resursi postaju luksuz kojim moramo pažljivo upravljati kako bismo omogućili opstanak generacijama svih vrsta živih bića.