Heroji u zelenoj boji - neformalne grupe građana koje svojim trudom i radom doprinose zaštiti i očuvanju životne sredine

 

Kada su Mladi istraživači Srbije planirali podršku neformalnim grupama kroz program „Heroji u zelenoj boji!“ , očekivali su šareno, ali pretežno zeleno leto. Nisu mogli da budu toliko sigurni da će ovako uspešan „all nature inclusive“ tretman biti u ponudi širom Srbije. Kako bismo vam približili njihove heroje, na našem sajtu provešćemo vas kratko kroz njihovih deset top destinacija, sa nadom da ćete vaš sledeći odmor bar delom provesti u nekoj od njih, pomažući prirodi i lokalnim zajednicama. 

Arboretum Šumarskog fakulteta u Beogradu

Prirodno dobro “Arboretum Šumarskog fakulteta“ Univerziteta u Beogradu, podignut na obodu užeg gradskog jezgra, predstavlja zelenu površinu sa specifičnom namenom i izuzetnom botaničkom i pejzažno-arhitektonskom vrednošću.

Neformalna grupa “Igre napolju” je osmislila raznovrsne aktivnosti kao što su istraživanje u prirodi, umetničko izražavanje i korišćenje recikliranih materijala u kreativnim radionicama, želeći da kroz boravak u prirodi angažuju i pobude istraživački duh kod dece i podstakne ih na akciju. Kroz projekat “Podržimo igru dece u prirodi” su uspešno povezali one koje dele iste ciljeve i vrednosti, a stvorili su inspirativne prostore i aktivnosti prilagođene deci kao i mogućnosti da najmlađi prepoznaju značaj zaštićenog područja prirode i da učvrste vezu sa njim.

                                

Tara – Bajina Bašta

Tara je stara poznanica svima, a proglašena je nacionalnim parkom 13. jula 1981. godine. Nalazi se na krajnjem zapadu Srbije zahvatajući područje ograničeno laktastim tokom Drine između Višegrada i Bajine Bašte. Najviši vrh Nacionalnog parka je Kozji rid – 1.591 metara. Tara je najznačajnije stanište mrkog medveda u Srbiji (Ursus arctos), najkrupnijeg sisara Balkana. Druge vrste zveri koje žive u parku su: vuk (Canis lupus), divlja mačka (Felis silvestris), kune zlatica (Martes martes) i belica (Martes foina) i dr.

Na kampu koji je organizovala neformalna grupa „Mladi Bajinobaštani“ u samom NP “Tara”, srednjoškolci su imali priliku da, kroz aktivan boravak u prirodi i na radionicama, steknu nova saznanja o važnosti očuvanja životne sredine, klimatskim promenama, održivom razvoju i pravilima ponašanja u zaštićenim područjima prirode. Mnogi od njih su po prvi put boravili u NP Tara, selu Rastištu, i upoznali se sa prirodnim i kulturno-istorijskim lepotama ovog kraja, posetili vidikovac Dujin breg i, specijalni rezervat prirode „Kanjon reke Dervente“.

                               

Jezero Kraljevac

Na rubu Deliblatske peščare, usred vojvođanske ravnice, u živopisnom selu Deliblato prostire se oaza mira i tišine Specijalni rezervat prirode „Kraljevac”. Jezero Kraljevac sa plutajućim ostrvima, okolnim tršćacima, šumama, livadama i pašnjacima odlikuju se bogatstvom i raznovrsnošću biljnog i životinjskog sveta. SRP Kraljevac pruža dom mnogim ugroženim i zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama, kao što su barska kornjača, riba „umbra“, ptica pčelarica, a među njima je i jedan sitni glodar iz porodice veverica – tekunica.

Neformalna grupa „Ujedinjeni za Kraljevac“ je u očuvanje ugroženih vrsta i njihovih staništa uključila i najmlađe meštane Deliblata, koji žive u neposrednoj blizini ovog rezervata prirode. Kroz projekat „Trčimo za tekunicu“, naučili su više o ovoj strogo zaštićenoj vrsti u Srbiji koja je ključna karika u lancu ishrane ugroženih ptica grabljivica poput orla krstaša i stepskog sokola.

                         

Zlakusa

Selo koje ima dušu i kolorit, tradiciju i budućnost, istoriju i mladost. Potpećka pećina se nalazi u selu Potpeć, kraj Zlakuse, u severnom području Drežničke Gradine (931 m n.v.). Ulaz u pećinu spada u red monumentalnih dela prirode. Džinovski portal u obliku potkovice, visok 50 m (od korita periodskog toka do svoda), a širok 12 m pri dnu, odnosno 22 m pri vrhu, najviši je pećinski ulaz u Srbiji.

Neformalna grupa “Mladi za selo” iz sela Zlakuse, je kroz projekat “Jedan cvet menja svet” okupila svoju zajednicu i pokazala kako neke jednostavne, a pomalo zaboravljene aktivnosti, mogu imati važan uticaj na zaštitu biodiverziteta. Ova neformalna grupa je uspela da tokom tri vikenda organizuje za svoju lokalnu zajednicu niz aktivnosti, predavanja i praktičnih radionica: obuku u kalemljenju, kako bi i starije i mlade zainteresovali i naučili kako mogu da sačuvaju stare sorte voća; radionice na kojima su najmlađi i deca školskog uzrasta imala priliku da samostalno izrade i postave “hotele za pčele”; promociju selektivnog košenja radi očuvanja populacije insekata oprašivača i da zajedno sa volonterima iz Zlakuse urede ulazak u selo.

                               

Jastrebac

Planina Jastrebac, smeštena u srcu Srbije, nedaleko od Kruševca, predstavlja pravi skriveni dragulj sa svojim prostranim listopadnim šumama, rezervatom belih breza, te brojnim izvorima i potocima. Jastrebac ne samo da očarava ljubitelje prirode svojim lepotama i pejzažima, već im pruža i jedinstvene mogućnosti za istraživanje i avanturu. Ova planina je trenutno u proceduri proglašenja zaštićenim područjem, uz višegodišnja istraživanja koja se tu sprovode.

Očuvanje prirodnih resursa i bogatog biodiverziteta Jastrepca od suštinske je važnosti, a značajan doprinos ovom složenom procesu je dala neformalna grupa “Pančićevi istraživači”. Ova grupa je organizovala letnji kamp na Jastrepcu, gde su studenti biologije i srodnih nauka, zajedno sa aktivistima, učestvovali u sezonskom monitoringu biodiverziteta, koji je uključivao je stručne radionice i istraživanja, a učesnici su doprineli Studiji zaštite uzorkovanjem i potvrdom prisustva mnogih vrsta, čime su obogaćeni podaci o ovom nedovoljno istraženom regionu. Takođe, radionice pravljenja hotela za solitarne pčele omogućile su svim zainteresovanim građanima da se aktivno uključe u očuvanje prirode i doprinesu zaštiti Jastrepca.

                           

 

Sremski Karlovci

Sremski Karlovci su dobro poznata destinacija i za prirodnjake, i za prosvetare, i duhovnike i umetnike. Iako su kulturno-istorijski objekti najpopularniji tokom turističkih poseta, Sremski Karlovci su bogati i prirodnim naseđem: stablo platana u dvorištu Donje crkve, svojom visinom od preko 30 m i starošću, koja se procenjuje na 150 godina, predstavlja jedinstven primerak ove vrste na tlu Vojvodine;. kKompleks Dvorska bašta nalazi se u samom naselju i nekada je predstavljao jednu od najstarijih botaničkih bašti u zemlji, sa rasadnikom različitog drveća. A tu je i specijalni rezervat prirode Koviljsko-Petrovaradinski rit.

Neformalna grupa “Planetarstvo” organizovala je niz radionica u Sremskim Karlovcima, gde su učesnici imali priliku da se upoznaju sa umetnošću lutkarstva, urbanim baštovanstvom, kao i slikarstvom. Tako je na jednoj od njih nastala maskota “Karlovački lav” za koju su mladi koristili reciklirane materijale, imali su priliku da saznaju više o baštovanstvu u gradu, a oslikali su i mural i ostavili svoje poruke za očuvanje prirode! Pored radionica, koje su bile otvorene za sve zainteresovane, naši „Heroji u zelenoj boji“ snimili su kratku edukativnu emisiju i zabeležili kako njihovi najmlađi sugrađani razmišljaju na temu očuvanja prirode, kao i priče aktivista, sa kojima su zajedno radili na tome da svoj grad učine lepšim mestom za sve.

                                

 

Klisura reke Gradac

Reka Gradac, pritoka Kolubare, teče valjevskom podgorinom, gde na prostoru Lelićkog, odnosno Valjevskog krasa useca duboku klisurasto − kanjonsku dolinu u dužini od skoro 23 km. Klisura reke Gradac predstavlja vrlo atraktivnu ambijentalnu celinu i jedan od najatraktivnijih prostora u ovom delu Srbije.

U okviru projekta “(Sa)čuvajmo Gradac” i uz saglasnost upravljača PIO “Klisura reke Gradac, neformalna grupa ”Savet za čist vazduh Valjevo“ je proteklih meseci na nekoliko lokacija iniciralo uzorkovanje vode, od strane akreditovane ustanove. Prvi put su sprovedene uporedne analize kvaliteta vode u zaštićenom delu reke Gradac. Rezultati uzorkovanja su precizno pokazali da voda na tri odabrane lokacije ima izuzetno dobar ekološki status (I klase), dok je na jednoj lokaciji ocenjena kao dobra (II klase). Pored monitoringa kvaliteta vode, članovi “Saveta za čist vazduh Valjevo” postavili su informativne table na mestima dozvoljenim za kampovanje u Ćelijma i na Šarenom platnu i podelili liflete posetiocima, sa informacijama kako se ponašati tokom boravka u zaštićenom području.

                               

 

Pešterska visoravan

Pešterska visoravan, najveća na Balkanu, poznata po svojoj surovoj klimi i netaknutoj prirodi. Ova visoravan ne samo da je dom za retke i ugrožene vrste, već je i ključno stanište za mnoge vrste ptica, čineći je važnom tačkom za ornitologe i ljubitelje prirode. Njeni vlažni tereni i tresave predstavljaju posebna ekosistemska područja koja su od izuzetne važnosti za očuvanje biodiverziteta.

Možda će vas neka pešačka tura po ovom prostranstvu, dovesti ispred informativnih tabli, koje su postavili članovi neformalne grupe “Eko-horizonti” iz Sjenice. U saradnji sa upravljačem SRP „Pešterskog polje“ i volonterima iz lokalne zajednice, grupa je sprovela niz aktivnosti u okviru inicijative “Pešterska ekološka oaza.” Kroz akcije čišćenja prilaznih puteva ka Pešterskoj visoravni i postavljanje informativnih tabli zajedno sa svojim sugrađanima potrudili su se da na Pešteru ostave bolje uslove kako za divlje vrste, tako i za posetioce i probude svest o odgovornom ponašanju u prirodi.

                       

 

Uvac

Ovo je prostor očuvanih geomorfoloških fenomena, odnosno reprezentativnih oblika kraškog i fluviokraškog reljefa – jedinstveno po uklještenim meandrima Uvca i njegovih pritoka, kao i po velikom broju podzemnih oblika kraškog reljefa (potkapina, pećina i jama). Prirodna celina klisure reke Uvca predstavlja stanište jedne od najređih vrsta lešinara kod nas, beloglavog supa (Gyps fulvus).

Neformalna grupa građana “Eko Uvac Sjenica” iz Sjenice okupila se po prvi put s idejom da doprinesu očuvanju ovog zaštićenog prirodnog područja i ukaže posetiocima i svim ljubiteljima prirode na zaštićene i endemske vrste koje ga naseljavaju. Kroz program podrške “Heroji u zelenoj boji”, osmislili su i postavili informativnu tablu, sa ciljem da povećaju svest o značaju zaštite vrsta i vrednostima ovog područja. Ova grupa pojedinaca nije samo postavila informativnu tablu, već je u sve svoje aktivnosti uspešno uključila lokalnu zajednicu, koja se, prepoznajući značaj ovakvih inicijativa, vrlo rado odazvala i podržala njihovu ideju.

Kako bismo vam približili naše heroje, provešćemo vas kratko kroz naših deset top destinacija, sa nadom da ćete vaš sledeći odmor bar delom provesti u nekoj od njih, pomažući prirodi i lokalnim zajednicama.

                          

 

Mokra gora

Park prirode „Šargan-Mokra Gora” u zapadnoj Srbiji poznat po bujnim šumama, kulturno-istorijskim znamenitostima poput čuvene Šarganske osmice, kao i po značajnom biodiverzitetu sa mnogim retkim i zaštićenim vrstama. Čuvari zaštićenih područja, uključujući one u Mokroj Gori, svakodnevno se suočavaju sa brojnim izazovima kao što su krivolov, nelegalna seča drveta i neovlašćena gradnja. Njihova uloga je izuzetno važna u zaštiti prirodnih resursa, divljih životinja i zaštićenih područja, a trud koji ulažu u očuvanje prirode često ostaje nevidljiv i nedovoljno cenjen.

„Asocijacija čuvara prirode Vojvodine i Srbije“, koja već dugi niz godina aktivno deluje kao neformalna grupa, posvećena je promeni ove situacije. Usmereni na povezivanje čuvara iz različitih delova zemlje, kroz podršku programa „Heroji u zelenoj boji” organizovali su na Mokroj Gori prvi Nacionalni skup čuvara prirode i obeležili Međunarodni Dan čuvara prirode. Skup je okupio rendžere iz cele Srbije, što im je omogućilo da razmene iskustva i prakse, unaprede svoja znanja i veštine i budu efikasniji u organizovanju i povezivanju sa zajednicom. Kad god se zaputite u istraživanje prirode i potrage za avanturom, ne zaboravite koliko su važni napori čuvara priorode.

Verujemo, zapravo smo sigurni, da ste, tokom čitanja o našim herojima u zelenoj boji, dobilibar jednu dobru ideju za vašu sledeću avanturu. Mi ćemo nastaviti da podržavamo inicijative građana, a vi proširite vest o neformalnim grupama i osmislite neki projekat za prirodu.

                             

Izvor fotografija: Mladi istraživači Srbije