UTICAJ KORPORATIVNOG SEKTORA NA STANJE ŽIVOTNE SREDINE U VALJEVU

Panel diskusija na temu „Uticaj korporativnog sektora na stanje životne sredine u Valjevu“ bila je jedna od glavnih programskih aktovnosti ovogodišenjeg događaja „Climathon“, koji je organizovala iRevolucija u partnerstvu sa Climate-KIC iz Holandije, uz podršku Mladih istraživača Srbije i Beogradske otvorene škole.  

U panel diskusiji učestvovali su predstavnici iRevolucije, Saveta za zaštitu životne sredine, udruženja Mame Šapca, Građanske inicijative, organizacije IRI (International Republican Institute), RAŠ Omorika, Tvrđava, Pančevački glas, nezavisni eksperti i valjevski novinari koji se duži niz godina analitički bave temom zaštite životne sredine u gradu. Na događaj su zvanično bili pozvani i predstavnici Gradske uprave Valjevo, gradske Inspekcije za zaštitu životne sredine, kao i predstavnici privrednih subjekata: HK Krušik, Hansgrohe, Bizerba, Austroterm, Gorenje Hisense, koji se nažalost nisu odazvali pozivu.  

Nezaobilazna tema ovogodišnjeg Climathon-a, kao i panel diskusije bio je Plan kvaliteta vazduha za grad Valjevo za period od 2024. do 2027. godine, koji se konačno našao na dnevnom redu Skupštine grada Valjeva. Kako je skupštinsko zasedanje usled incidenta prekinuto, odbornici još uvek nisu raspravljali niti usvojili predlog novog Plana kvaliteta vazduha. iRevolucija je dala veliki doprinos izradi ovog zakonski obaveznog dokumenta, koji je pretrpeo brojne kritike i izmene, ne samo nevladinog sektora i stručne javnosti, već i Ministarstva zaštite životne sredine, koje ga je vratilo na doradu pre nego šta je dalo svoju saglasnost. 

„I ovogodišnji „Climathon“ održan je u uslovima u kojima grad Valjevo još uvek nema donet Plan kvaliteta vazduha, ključni dokument lokalne politike i najvažniji instrument u borbi za čistiji vazduh. Ako grad ne donese Plan kvaliteta vazduha, koji je inače zakonska obaveza, kazna je oko 50.000 dinara i to je, nažalost, jedina posledica! A, prava posledica je 242 preminula Valjevaca od posledica prekomernog aerozagađenja u našem gradu! Nadamo se da će u nastavku sednice, koje je zakazano za ponedeljak, 28. oktobar, Plan kvaliteta vazduha konačno biti usvojen i da će krenuti primena mera iz tog dokumenta. Takođe, neophodno je praćenje i evaluacija primene Plana kako bi se videlo koji su rezultati postignuti“, rekao je Vladimir Radosavljević iz iRevolucije, organizacije koja peti put za redom organizuje događaj Climathon u Valjevu. 

Jedan od ciljeva predloga Plana kvaliteta vazduha je smanjenje aerozagađenja poreklom iz industrijskih postrojenja, a kao mera za postizanje tog cilja predviđeno je unapređenje rada gradske Inspekcije za zaštitu životne sredine. Inače, prema podacima iz izveštaja gradske Inspekcije za zaštitu životne sredine za 2022. godinu, nije podnete nijedna krivična prijava, prekršajna prijava, niti prekršajni nalog što se tiče Zakona o zaštiti vazduha. Isto je i za Zakon o upravljanju otpadom, za Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o zaštiti prirode, iako je bilo ukuno 179 predmeta. Podneta je samo jedna prekršajna prijava kada je u pitanju Zakon o zaštiti buke. Zorica Vuković iz Saveta za zaštitu životne sredine, po struci diplomirana inženjerka geologije, koja je dugo radila kao ekološka inspektorka, istakla je da o radu ekološke inspekcije najbolje govore podaci koliko je postupaka pokrenuto do sada i koliko je kazni izrečeno od strane te iste inspekcije:  

„Za 10 godina bez ijednog kaženjenog! To je podatak koji govori apsolutno sve!” rekla je Zorica Vuković uz naglašavanje da grad Valjevo prema Uredbi o utvrđivanju kriterijuma za određivanje statusa ugrožene životne sredine i prioriteta za sanaciju i remedijaciju odavno treba da ima proglašen status ugrožene životne sredine!  

HK Krušik nije evidentiran kao zagađivač u okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja, niti u okviru Lokalnog registra izvora zagađivanja životne sredine grada Valjeva, ali je u predlogu novog Plana kvaliteta vazduha Krušik identifikovan kao najveći pojedinačni izvor zagađenja po pitanju suspendovanih čestica. Krušik ima dva kotla, jedan je proizveden 1927. godine, a drugi 1971. godine. Prvi koristi sirovi lignit „Kolubara”, čija potrošnja iznosi od 3 do 5 tona po času i taj kotao radi 24 sata dnevno 7 dana u nedelji. Isti kotao je i leti 15 sati aktivan, 9 sati održava temperaturu. Drugi kotao koristi od 300 do 700 kg mazuta po času, radi 14 sati dnevno 6 dana u sedmici. Nijedno postrojenje ne poseduje uređaje za smanjenje emisije štetnih materija u vazduh. Neophodno je da se emisije dovedu u okvir zakonom predviđenih graničnih vrednosti. Taj problem Valjevo mora što pre da reši!  

Ovu inicijativu podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu”, koji sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ) u saradnji sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode (IUCN), Mladim istraživačima Srbije (MIS), međunarodnom ekološkom organizacijom The Nature Conservancy (TNC), udruženjem ENECA i Američkom privrednom komorom u Srbiji (AmCham). 

Autor testa: iRevolucija

Izvor fotografije: Freepick