Predlozi za izmenu odluke o javnim raspravama grada Kragujevca: Neophodnost učešća građana u javnim raspravama

 

Javne rasprave o propisima koje usvajaju organi javnih vlasti predstavljaju važan instrument koji građanima omogućava da utiču na proces donošenja odluka i učestvuju u demokratskim procesima. U skladu s principima dobrog upravljanja, prilikom donošenja odluka izuzetno je važno postojanje interakcije između javnih vlasti i građana, odnosno da vlast prepoznaje građane kao aktere javnih politika, da ih blagovremeno informiše i kreira podsticajno okruženje za učešće građana u odlučivanju.

O predlogu inicijative za izmenu odluke o javnim raspravama Grada Kragujevca danas je govoreno na konsultativnom sastanku koji je organizovalo Udruženje Ekomar u okviru projekta Od forme do suštine – Unapređenje uslova za učešće javnosti u procesima usvajanja javnih politika u oblasti zaštite životne sredine u gradu Kragujevcu.

• Kao ključni problem pronašli smo trenutno važeću odluku o javnim raspravama u gradu Kragujevcu koja ima neke odredbe koje su neusklađene sa preporukama Ministarstva za državnu upravu i samoupravu, preporukama Vlade, pravilnikom Vlade. Ono što je ključni problem u toj preporuci je minimalni rok od sedam dana koji u praksi, nažalost, bude i maksimalni rok koji se daje za javne rasprave, objašnjava programska direktora Ekomara Marija Simić Savić.

Ona kaže da je veliki problem i sa transparentnošću, jer su često podaci o javnim raspravama „ne toliko lako dostupni na sajtu”, a napominje da su i izveštaji o javnim raspravama „sakriveni”, te da građani retko kada mogu da ih vide.

• Sve to dovodi da građani nemaju poverenja u taj proces i da samim tim i ne učestvuje u njima, navodi Marija Simić Savić.

Objašnjava da su javne rasprave poslednji momenat kada javnost može zaista da utiče na neke odluke. Vrlo često se o odlukama koje su donete čuje nakon usvajanja i tada je proces promene odluka značajno komplikovaniji, a javne rasprave su poslednji korak pre usvajanja i kada građani zaista treba da se priključe, dodaje Simić Savić.

• Kada se pogledaju izveštaji koji postoje o javnim raspravama vidi se da je značajan broj primedbi prihvaćen, ali nažalost, jako mali broj primedbi je bio na javnim raspravama. Naš pokušaj je da učinimo taj proces transparentnim i dostupnijim javnosti, navodi sagovornica.

Ona smatra da se javnost nedovoljno uključuje, po istraživanju iz 2021. godine koje je radila Res publika, samo osam posto anketiranih je izjavilo da je nekada učestovalo u javnim raspravama, a preko 50 posto je reklo da bi učestovalo ukoliko bi taj proces bio otvoreniji i jednostavniji, ukoliko bi postojao elektornski način predaje komenatra. Praksa koja je kod nas zastupljena jeste da se komentari predaju na pisarnici ili poštom, a to nije nešto što je „na dva koraka, samim tim se građani retko odlučuju za to”.

Da bi se proširila svest o značaju javnih rasprava i da bi se što više građana uključilo Marija smatra da je ključ započinjanje prakse održavanja redovnih javnih konsultacija u ranim fazama izrade dokumenata, onda kada su sve mogućnosti otvorne, a takođe uključiti i mesne zajednice: „Održavanje javnih rasprava na više mesta, u više termina, javne sastanke održavati u vreme koje nije radno i ono što je naša preporuka jeste da se postupak učestvovanja u javnim raspravama prebaci u digitalni format, odnosno da građani mogu putem neke platforme da pošalju komentare, pročitaju dokumenta, da to bude jedan jednostavan proces za sve”, naglašava programska direktorka Ekomara.

Marija Bursać, diplomirana pravnica, objašnjava da su analizom pravnog okvira zaključili da Odluka Skupštine grada Kragujevca o javnim raspravama doneta u martu 2021. godine treba da se izmeni, pre svega kada su u pitanju Zakon o planskom sistemu i Zakon o državnoj upravi.

• Zaključili smo da je najveći problem vreme trajanja javne rasprave gde se u samoj odluci navodi da javna rasprava traje od sedam do deset dana, a u poslovniku Vlade koji reguliše sam taj pojam i trajanje, stoji da treba da traje dvadeset dana, kaže pravnica Marija Bursać.

Zbog teškog nalaženja dokumentacije na sajtu grada, predloženo je da se napravi posebna stranica na Skupštini grada gde će se sve što je u vezi sa javnim raspravam objavljivati i naći u jednom dokumentu.

• Jako je važno da se čuje mišljenje građana, a pogotovu udruženja koji se usko stručno bave određenom oblašću, bitno je da ona daju doprinos budućoj odluci ili nekoj strategiji, planu. Građani nisu upoznati sa tom mogućnošću da učestvuju u donošenju odluka, ali udruženja preuzimaju tu ulogu i ona se više bave i samim raspravama i odlukama koje su tiče života građana, zaključuje Marija Bursać.

Bojana Vlajović Savić, jedna od osnivačica Res publike koja je 2021. sprovela istražvinje o javnim raspravama kaže da bi suština demokratije bila da se građani što masovnije uključuju u proces donošenja odluka u lokalnoj samoupravi, jer je to „garant” da će odluke koje donosi vlast biti u službi građana.

• Javne rasprave su način da se građani informišu o onome što gradska vlast planira, o domumentima i politikama koje usvaja i kreira i to je prilika da se građani uključe, daju svoje mišljenje, predloge, sugestije, zbog toga bi ih trebalo organizovati na načine da građani imaju dovoljno vremena da se upoznaju sa tim dokumentima javnih politika, da o tome razmisle i da formulišu neke smislene predloge za unapređenje. Ono što danas imamo je poštovanje forme, javne rasprave se organizuju, ali samo iz razloga što to postoji kao zakonska obaveza, ali ne vidimo suštinsku želju vlasti da zaista građane motiviše da se masovnije uključe, zainteresuju za te teme i pruže im priliku da se sami izjašnjavaju i učestvuju u odlukama koje lokalna samouprava donosi, ističe Bojana Vlajović Savić.

Ona navodi da je istraživanje pokazalo da građani nisu dovoljno informisani o prilikama za učešće, odnosno o mogućnostima da se uključe i da svojim predlozima unaprede rad lokalne samouprave. Na pitanje koliko lokalna samouprava ima sluha za sve to, Bojana smatra da to nije dovoljno, jer smo svedoci da se vrlo često odluke donose ne u interesu građana i javnosti, već one služe političkim, stranačkim ili finansijskim interesima.

• Važno je da se mi kao građani probudimo, da pratimo sve što se dešava i da se uključimo, jer na taj način stvaramo pritisak prema lokalnoj samoupravi i utičemo tim našim prisustvom da oni rade odgovornije i transparentnije, i da uključuju građane u ovaj proces, navodi Bojana Vlajović Savić.

Ovaj tekst je nastao u okviru aktivnosti koja se realizuje u okviru projekta „Zajedno za životnu sredinu“ koji podržava Američka agencija za međunoradni razvoj (USAID), a sprovodi Beogradska otvorena škola (BOŠ).

Tekst preuzet sa portala Glas Šumadije.

Autor videa: Lazar Novaković