Marko Maričić: Čuvajmo barsku kornjaču

 

Zašto su barska staništa važna, naziv je tribine koja je, dvanaestog dana aprila održana u Istraživačko-edukativnom centru Kraljevac u Deliblatu. Inspirativna predavanja istraživača, učesnika projekta "Očuvanje barskih staništa SRP "Kraljevca" i okoline kroz dijalog sa lokalnim stanovništvom" privukla su veliki broj posetilaca u selo na obodima Deliblatske peščare.

 

Jedan od panelista bio je i Marko Maričić (na slici iznad u sredini), istraživač-saradnik na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za morfologiju, sistematiku i filogeniju životinja. Naučno-istraživački rad realizuje u oblasti morfologije, funkcijske morfologije i populacione ekologije životinja. Maričić proučava prirodne populacija gmizavaca na teritoriji Srbije i Severne Makedonije. Fokus istraživanja su mu različiti aspekti biologije i ekologije barske kornjače (Emys orbicularis), što podrazumeva istraživanje populacionih karakteristika, morfološka merenja, testiranje agilnosti, reproduktivne karakteristike i interakcije izmedu kornjača i njihovih parazita. Koautor je 15 naučnih radova objavljenih u medunarodnim i nacionalnim časopisima, kao i 11 saopštenja predstavljenih na kongresima sa medunarodnim učešćem.

U Deliblatu je, pred istinskim ljubiteljima prirode govorio na temu Istraživanja barske kornjače i zaštite njenih staništa.

Maričić je prisutne, najpre, upoznao sa statusom kornjača na najširem nivou.

Rekao je da Medunarodna unija za zaštitu prirode (koja, inače, propisuje kategorije ugroženosti) navodi da kornjače spadaju u jednu od najugroženijih vrsta kičmenjaka. Od vrsta koje su ušle u procenu (357) čak 173 je globalno ugroženo.

- Ako na to dodamo i pet izumrlih vrsta i pet podvrsta u poslednjih 150 godina, vidimo da je situacija prilično dramatična što se tiče opstanka kornjača na planeti.

Prema Maričićevim rečima, u većem delu njenog areala (na globalnom nivou), prema proceni koja je uradena, sada već davne 1996. godine, postoji trend opadanja brojnosti, kao i smanjenja lokaliteta na kojima živi.

- Opasno smo zagazili u vreme kada je potrebno da se uradi revizija ovog statusa. Srbija je na karti obeležena sivom bojom, tako da nema informacija da li je ugrožena. Prema Crvenoj knjizi gmizavaca, navodi Maričić, koja je izašla 2015. godine, status je bio - bez dovoljno podataka (nije bila dovoljno proučavana i nije se znalo gde živi da bi se dala neka procena).

Zbog toga je kako kaže Maričić, sa kolegom Vukašinom Bjelicom i mentorkom Anom Golubović, prošle godine započeo projekat koji za cilj ima procenu ugoroženosti barske kornjače (strogo zaštićene vrste u Srbiji) na nacionalnom nivou.

Da bi to uradili, objašnjava istraživač saradnik Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, potrebno je da se zna gde ona živi (što se radi mapiranjem na terenu), zatim kako ona živi,,ne prati se svaka jedinka, već se biraju strateške tačke, odnosno pet lokaliteta medu kojima je i jezero Kraljevac."

Nakon što se u jezeru na propisan način postavi mreža, jednom u toku dana vade se kornjače i rade se morfološka merenja, takode, kornjače dobijaju i jedinstvene brojeve kako bi se znalo da li se u mrežu hvataju iste kornjače ili ne. Na osnovu toga dobijaju se neke procene o veličini populacije na svakom od lokaliteta.

Kako navodi Maričić, procene su da u centralnom delu Kraljevca, na prostoru od oko kilometar, živi izmedu 170 i 260 barskih kornjača, ali su to još uvek procene sa velikom greškom. Da bi se došlo do relevantnih brojki biće potrebno još nekoliko godina istraživanja.

Dodao je i da su tribine kao ova u Delilatu, veoma važne u ovom procesu. Na njima bi lokalno stanovništvo moglo da pomogne tako što bi navelo još lokacija na kojima barska kornjača živi ili mesta gde je nekada živela.

- Moramo da znamo i faktore ugrožavanja barske kornjače i njenih staništa. Prvi faktor je uništavanje staništa (fizičko), kao na primer na Galovici gde je izorana i zabetonirana obala, pa zbog toga nismo mogli da pratimo dalje. Zatim, zagađenje vode pesticidima i nelegalnim odlaganjem otpada. Dugoročno, problem mogu biti klimatske promene, odnosno povećanje globalne temperature. Gaženje kornjača na putevima je takode jedan od problema, pogotovu za ženke koje izlaze iz vode kada polažu jaja."

Kao neke od mera zaštite Maričić je naveo proširenje zaštićenog područja koje bi moralo da obuhvati uz vodu i koridore kojima se kornjača kreće, odnosno da im se obezbedi nesmetan prolazak do mesta gde polažu jaja i da se obezbedi zaštita tih mesta.

Projekat "Očuvanje barskih staništa SRP "Kraljevca" i okoline kroz dijalog sa lokalnim stanovništvom" finansira USAID a sprovodi ga Beogradska otvorena škola sa svojim partnerima. Tribina je deo ktivnosti petogodišnjeg projekta „Zajedno za životnu sredinu" koji sprovode Beogradska otvorena škola i Američka agencija za medunarodni razvoj USAIDu saradnji sa Medunarodnom unijom za zaštitu prirode IUCN, Mladim istraživačima Srbije, Medunarodnom ekološkom organizacijom TNC, udruženjem ENECA i Američkom privrednom komorom u Srbiji AmCham

Fotografije i vest preuzete su sa sajta Kovinac. 

Više o zaključcima tribine pogledajte na:

- https://kovinac.rs/aleksandar-sarmes-kraljevac-je-bogatstvo-koje-pripada-svima-nama/  

- https://kovinac.rs/djordje-gajic-edukacija-i-postovanje-mera-zastite-kao-prioritet/ 

- https://kovinac.rs/sandor-sipos-nema-zastite-bez-lokalnog-stanovnistva/