Tribina u SRP „Kraljevac“: Da bismo zaštitili vrstu moramo da zaštitimo stanište

 

Proteklog vikenda u SRP, Kraljevac" održana je tribina na temu „Zašto su barska staništa važna?" kroz projekat „Očuvanje barskih staništa SRP Kraljevca i okoline kroz dijalog sa lokalnim stanovništvom".

Diskusiju je vodila rukovodilac projekta Milica Živković asistent Departmana za biologiju i ekologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Ona je na početku pozdravila sve prisutne među kojima su bili predstavnici lokalne samouprave, predsavnici nevladinih organizacija, medija i naravno lokalno stanovništvo. Zahvalila se na prisustvu i svim istraživačima i profesorima sa fakulteta iz Kragujevca, Beograda i Novog Sada i naravno svim predavačima koji su se odazvali da diskutuju na ovu temu.

Tribinu je otvorio upravnik SRP „Kraljevac" Aleksandar Sarmeš koji je u svom uvodnom izlaganju predstavio Specijalni rezervat prirode i osvrnuo se na vrednosti Rezervata. Podsetio je sve prisutne da su u rezervatu pronađene neke jako retke i strogo zaštićene vrste biljaka i životinja što je i bio razlog da 2003. godine Udruženje sportskih ribolovaca,,Deliblatsko jezero" podnese inicijativu za zaštitu ovog prirodnog dobra. Posle šest dugih godina rada na zaštiti, istraživanju, pisanju projekata, izradi studija i promovisanju ovog

rezervata, 2009. godine Vlada Republike Srbije donosi odluku da SRP „Kraljevac" stavi pod zaštitu države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja I kategorije. Sarmeš je u svom izlaganju predstavio trenutne granice rezervata koji zauzima područje od 264 hektara i obuhvata tri prostorne celine jezero Kraljevac sa plutajućum i stalnim ostrvima i okolnim tršćacima površine 192 hektara, pašnjak „Spasovina" (u narodu poznat kao,,Vašarište") na lesnoj tarasi površine 20 hektara i dolinu izvora Obzovik sa pašnjakom,,Obzovik" površine 52 hektara.

Petanest hektara stroge zaštite

Područje rezervata je podeljeno na tri stepena zaštite, gde se pod III stepenom zaštite nalazi izvor Obzovik sa pašnjakom,,Obzovik" na 143 hektara gde je dozvoljena plovidba čamcem na vesla, kretanje turista i sportski ribolov. Pod II stepenom zaštite je područje od 106 hektara koji obuhvata severozapadni deo jezera i pašnjak Spasovina gde je dozvoljena plovidba čamcem na vesla i kretanje turista i pod I stepenom zaštite obuhvaćena je površina od 15 hektara u centralnom delu jezera, plutajućih i stalnih ostrva sa reliktnom biljnom zajednicom barske paprati i ovde nisu dozvoljene nikakve aktivnosti. Predstavio je zaštićene vrste od kojih su najbitnije barska paprat, riba umbra, tekunica i slepo kuče, a predstavio je i raznovrsnu floru i faunu koju poseduje SRP „Kraljevac“. U završnom delu izlaganja Sarmeš je objasnio da se neke od zaštićenih vrsta mogu naći i van granica rezervata, na primer strogo zaštićenu vrstu ribe umbra i barsku paprat istraživači su pronašli i u Crnoj bari. Zbog toga je 2020. godine pokrenuta inicijativa za proširenje granica SRP „Kraljevac“. Uprava rezervata je podnela zahtev Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, a prošle godine su stručnjaci iz zavoda počeli sa istraživanjem i van granica rezevata. Predlog je da se Specijalni rezervat prirode sa sadašnjih 264 hektara proširi na 677 hektara, a nove granice rezervata obuhvatile bi Beli izvor, Mramoračku reku, Ćinkinu ćupriju, Kanal Ulmidud, Crnu baru, Crvenku i Jarak. Put ka proširenju granica je dug, spor i obavio bi se iz nekoliko etapa. Izrada studije planirana je do kraja 2026. godine, nakon što se završe terenska istraživanja. Nakon toga studija se dostavlja Ministarstvu za zaštitu životne sredine koje pokreće postupak stavljanja pod zaštitu. Pribavljaju se mišljenja i primedbe ostalih nadležnih organa kako bi se odradio Nacrt uredbe koja ide na javnu raspravu i na usvajanje.

Pošto je upravnik SRP Kraljevac“ Aleksandar Sarmeš detaljno upoznao sve prisutne sa planovima, moderator Milica Živković osvrnula se na trenutak otkrića strogo zaštićene vrste ribe umbra krameri ili u narodu poznatija kao mrguda ili crnka. Kolege sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, hidrobiološka laboratorija i profesor Branko Miljanović i njegova ekipa istraživača vršili su istraživanja i ispitivanja ove retke vrste ribe, ali pre svih Šandor Šipoš je pronašao ovu vrstu ovde na Kraljevcu.

Na temu,,Barske vrste riba SRP,,Kraljevac“ i očuvanje njihovih staništa" kao i o pronalasku umbre govorio je ihtiolog Šandor Šipoš.

Umbra našla svoje utočište i spas u Kraljevcu

„2014. godine kada je SRP,,Kraljevac“ već davnih dana bio proglašen za rezervat, kroz razgovor sa lokalnim stanovništvom mi smo došli do zaključka da ovde postoji neka retka vrsta ribe,,, rekao je na početku svog izlaganja Šandor Šipoš i nastavio, „lokalci su je zvali krkuša, ali to je zbirni naziv za nekoliko vrsta sitne ribe. Kada smo otišli na teren i kada smo videli šta je zapravo, shvatili smo da se radi o jednoj jako retkoj endemskoj vrsti ribe Dunavskog sliva koja je našla utočište baš ovde na Kraljevcu." Zašto je ovo bitno i zašto je tolika „galama" oko umbre krameri objasnio nam je Šandor kroz mape koje prikazuju kako se stanište umbre vekovima smanjivalo. Od jedne rasprostranjene vrste u slivu Dunava i Dnjestra, došlo je do toga da se sada nalazi na jako malo lokacija u Evropi od kojih su tri u Srbiji. Ono što je zanimljivo je saznanje da su samo pre 100 godina lokalci hvatali umbru u velikim količinama i pošto je bogata proteinima njome su hranili stoku. „Znači za 100 godina od toga da je imamo u tolikom izobilju, da mi možemo da baziramo neku proizvodnju životinja na tom resursu, dolazimo do toga da je nema,,, zaključuje Šandor Šipoš. Što se očuvanja staništa tiče Šandor se ne plaši kada je reč o Kraljevcu. On je siguran da će se stanište umbre vratiti na prvobitno stanje, a to pokazuju istraživanja i praćenja ove vrste koje za sada govore o tome da je populacija stabilna. U svom izlaganju osvrnuo se gospodin Šandor i na druge barske vrste ribe koje možemo pronaći u jezeru Kraljevac, a to su barski karaš, zlatni i srebrni karaš, linjak, čikov. I na kraju svog izlaganja ihtiolog Šandor Šipoš zaključuje da je bez svrhe ako štitimo vrstu a ne štitimo stanište.

Nekako se na ovu priču nadovezuju istraživanja koje je sprovodio Biološki fakultet, ne samo u SRP Kraljevac, nego i u kanalima okolo koji se upravo predlažu za proširenje. Istraživanja je radio prof. dr Saša Marić sa svojim timom u kojem je bio i istraživač pripravnik Đorđe Gajić koji je govorio o istraživanju umbre i o merama zaštite njenog staništa van granica rezervata. Konkretno se radi o pet lokaliteta a to su Crna bara, Ćinkina ćuprija, kanal Ulmidud, Slatina i Suva bara. Na svim ovim lokalitetima zabeleženo je postojanje umbre i zato su i predložene promene granica rezervata.

„Mi smo radili u okviru rezervata monitoring, prošle godine, i dobili smo jako dobre rezultate. Na Ćinkinoj ćupriji koja se nalazi van rezervata, zabeležili smo biomasu od čak skoro 79 kilograma po hektaru, a zabeležena brojnost bila je 24.000 jedinki po hektaru. A prvi put je zabeležena, i u samom jezeru tokom jesenjeg istraživanja, značajna brojnost umbre što upravo ukazuje na priču da se umbra polako vraća u jezero." Pored umbre na ovim lokalitetima zabeležene su i druge vrste barski karaš, belica, linjak, čikov koje su strogo zaštićene vrste riba u Srbiji. Ono što je još zabeleženo ovim monitoringom je porast invazivnih vrsta riba, konkretno cverglana i babuške, na lokalitetu Slatina koji je u granicama rezervata. Đorđe je skrenuo pažnju javnostina, a posebno lokalnom stanovništvu koji poseduju obradive površine u blizini rezervata, da ne treba baš da se ore skroz do granica kanala, da ne treba cisterne da se prazne i peru u kanalu, da ne treba da se koristi voda iz kanala za navodnjavanje. Jedan od velikih problema je uzurpacija kanalskih obala, jer vegetacija oko kanala štiti sam kanal tako što sprečava direktno spiranje pesticida i veštačkih đubriva direktno u kanale. Na kraju svog izlaganja Đorđe Gajić podseća širu javnost, a posebno meštane, da ne može niko drugi da sačuva ni umbru ni bilo koju vrstu, osim njih samih.

„Jedan deo ovog monitoringa bio je deo projekta,,Sačuvajmo stanište umbre", mene posebno raduje što smo pored umbre proširili naše aktivnosti na projektima. Upravo pokušavamo da prikupimo sredstva da pokušamo da uradimo nešto za barsku kornjaču, jedinu autohtonu vrstu vodene kornjače na teritoriji Srbije" ističe Milica Živković. Barska kornjača spada u skoro ugrožene vrste, a nešto više o barskim kornjačama i zaštiti njenog staništa govorio je Marko Maričić, istraživač saradnik sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Ja bih pre svega da vas upoznam koje sve vrste kornjača žive u Srbiji, a to su barska kornjača o kojoj ćemo danas pričati zatim crvenouha kornjača koja je invazivna vrsta poreklom iz Severne Amerike. I imamo dve kopnene vrste kornjača to su šumska kornjača i grčka kornjača. Ono što nas interesuje je barska kornjača koja možemo reći naseljava i vodu i kopno, srednje je veličine odnosno prosečna veličina barske kornjače u Srbiji je oko 15 centimetara dužine oklopa. Aktivne su od proleća do jeseni, a prosečan životni vek je oko 16-17 godina i postoje pojedine jedinke kod kojih je zabeleženo da žive i do 40 godina, ali to je u idealnim zaštićenim uslovima. Polnu zrelost dostižu sa otprilike od 6 - 8 godina starosti i polažu u leglu od 2 - 10 jaja", ukratko je Marko upoznao sve prisutne sa barskom kornjačom. U Srbiji ova kornjača naseljava širi spektar ekosistema, nije vezana samo za barska staništa kako joj ime kaže, ona naseljava većinu sporotekućih i stajaćih voda, za koje je veoma važno da imaju priobalnu vegetaciju.

Što se tiče ugroženosti ova vrsta spada u kategoriju skoro ugrožene vrste što znači da u većem delo njenog areala postoji trend opadanja brojnosti njenih populacija i smanjenje broja lokaliteta na kojima se beleži. Ova procena je urađena 1996. godine što znači da je neophodno da se uradi revizija statusa barske kornjače. Cilj ovog projekta i istraživanja jeste da se na kraju proceni status ugroženosti ove vrste u Srbiji.

Pored barske kornjače, na području Specijalnog rezervata prirode,,Kraljevac" utvrdjena je do sada najveća populacija barske paprati na našim prostorima. Ova vrsta zajedno sa vrbom ivom i trskom gradi reliktnu biljnu zajednicu Thelyptero - Phragmito - Salicetum cinereae, koja je prisutna na plutajućim i stalnim ostrvima. Inače ova vrsta je iz ledenog doba i strogo je zaštićena vrsta. Nešto više o barskoj paprati, ali i o barskoj koprivi koja je takođe ovde nađena govorio je biolog Mihajlo Stanković iz SRP,,Zasavica".

Barska paprat naseljava uglavnom nizijska tresetišta, tako da možemo da kažemo da je sveprisutna u Vojvodini odnosno na teritoriji nekadašnjeg Panonskog mora. Što se tiče Vojvodine prisutna je na velikom broju lokaliteta, na žalost na teritoriji uže Srbije skinuta je sa liste zaštite jer je nestala sa ovih teritorija. Ove dve biljke, barska paprat i barska kopriva su strogo zaštićene vrste. Ono što razlikuje barsku koprivu od obične je što barska kopriva,,žari" tri puta jače od obične, dok su izgledom veoma slične.

Ko živi u pašnjacima?

Posle opširnog predavanja o samom rezervatu i biljnom i životinjskom svetu koji nastanjuju jezero, ekolog dr Karolina Petrović prikazala je pogled na Kraljevac sa druge strane odnosno govorila je na temu „Pogled na Kraljevac sa pašnjaka".

Pošto je dve trećine rezervata jezero, naravno ne možemo da zaboravimo pašnjake, zato je to pogled sa pašnjaka na jezero ali bi se ovde fokusirala na dve najznačajnije vrste tekunicu i slepo kuče. Tekunica ili evropski merkat je kolonijalna vrsta, možemo je nazvati ključnom vrstom jer ima suštinsku ulogu u održavanju funkcije u ekosistemu u slučaju travnatih staništa. Ona ne samo da je hrana za različite vrste predatora ona je takođe i ekosistemski inžinjer što znači da kopa jazbine koje su veoma razgranati podzemni tuneli, samim tim izbacuje zemlju na površinu što omogućava dalji razvoj biljnih vrsta, kaže dr Katarina Petrović. Prema svetskoj uniji za zaštitu prirode, tekunica je na crvenoj listi i označena je kao kritično ugrožena vrsta. Jedan od razloga, a možda i glavni, zašto tekunice i slepo kuče polako nestaju je preoravanje pašnjaka i nedostatka tradicionalne ispaše i košenja. Posle analize svih faktora ispostavilo se da je faktor koji je najviše uticao na rasprostranjenost tekunica na pašnjaku bio visina travnog pokrivača koji je naravno bio vezan za intezitet ispaše. Dr Katarina Petrović govorila je i o počecima ekološke edukacije i o međunarodnim volonterskim kampovima koji su organizovani u SRP,,Kraljevac“ u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije. Kroz međunarodne volonterske kampove došlo se do zaključka koliko je rezervat značajan i koliko je atraktivan za mlade u celoj Evropi.

Ono što je bitno, a na šta se osvrnula dr Karolina Petrović je to da su sve aktivnosti na zaštiti staništa tekunice i slepog kučeta u proteklih deset godina urodile plodom, povećao se areal, a takođe povećala se i brojnost jedinki. Sa 56 jedinki po hektaru na 75 jedinki po hektaru, što je direktan dokaz da to što rade istraživači u SRP „Kraljevac“ je dobro i da treba da se nastavi u tom pravcu. Na kraju svog izlaganja Karolina je govorila i o budućnosti ovog rezervata odnosno o razvoju edukativnog turizma. Predstavila je projekat arhitekte Marka Veskovića koji je urađen po principu jazbina tekunica i slepog kučeta. Ovaj centar predviđen je da se izgradi od recikliranih materijala sa zelenim krovom po kome se može šetati. Sastoji se iz dva nivoa, prizemlje gde bi bila stalna postavka, interaktivna radionica kao i mali bioskop, a na prvom spratu bi bio prostor za putujuće izložbe i laboratorija za istraživače. Ovo bi bio komletno samoodrživ objekat gde bi vetrogenerator proizvodio struju zajedno sa solarnim panelima i ovakav jedan projekat bio bi prvi ovakve vrste u Srbiji, zaključila je dr Karolina Petrović.

Projekat „Očuvanje barskih staništa SRP Kraljevac“ i okoline kroz dijalog sa lokalnim stanovništvom" finansiraju USAID, a sprovodi ga Beogradska otvorena škola sa svojim partnerima. Ove aktivnisti su deo petogodišnjeg projekta „Zajedno za životnu sredinu" koji sprovode Beogradska otvorena škola i Američka agencija za međunarodni razvoj USAID u saradnji sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode IUCN, Mladim istraživačima Srbije, međunarodnom ekološkom organizacijom i Američkom privrednom komorom u Srbiji.

Fotografije i vest preuzete su sa sajta Kovinac. 

Više o zaključcima tribine pogledajte na:

- https://kovinac.rs/mihajlo-stankovic-pustiti-da-priroda-radi-svoje/

- https://kovinac.rs/karolina-petrovic-tekunica-je-kljucna-vrsta-za-ekosistem/ 

- https://kovinac.rs/djordje-gajic-edukacija-i-postovanje-mera-zastite-kao-prioritet/