Još jedna letnja javna rasprava – Strategija razvoja energetike

Još jedna letnja javna rasprava – Strategija razvoja energetike  

Ministarstvo rudarstva i energetike sprovodi javnu raspravu na nacrt Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine. Ova vest objavljena je 15. jula na sajtu resornog ministarstva  i portalu e-konsultacije. 

Spovođenje javnih rasprava tokom sezone godišnjih odmora ili praznika postala je praksa u poslednjih par godina. Pored niza drugih, podsećanja radi, Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan, jedan od najvažnijih dokumenata u oblasti energetike i klimatskih promena i ključan instrument za sprovođenje energetske tranzicije i borbu protiv negativnih efekata klimatskih promena  je na javnoj raspravi bio u periodu od 12. juna do 28. jula 2023. godine. 

Ovakav trend nije u skladu sa načelima Arhuske konvencije koja se temelji na principima transparentnosti, pristupačnosti i participacije javnosti u donošenju odluka koje se odnose na životnu sredinu. Pozivanje javnosti da se uključi u procese izrade važnih strateških i planskih dokumenata tokom sezone odmora ili praznika može dovesti do smanjenja poverenja u procese odlučivanja i negativno uticati na kvalitet takvih odluka. 

Strategija u teoriji i praksi 

Zakon o planskom sistemu definiše strategiju kao dokument javne politike kojim se na celovit način utvrđuju strateški pravac delovanja u konkretnoj oblasti. 

Strategija, između ostalog, obavezno treba da sadrži  ciljeve koji su jasno određeni, merljivi, prihvatljivi, realni i vremenski određeni kao i mere koje doprinose ostvarenju tih ciljeva uz analizu efekata tih mera na fizička i pravna lica i budžet. 

To je ono što piše u zakonu. S druge strane, tekst Strategije koji je na javnoj raspravi sadrži dosta nejasnih formulacija i mera bez određenih rokova. Tako na primer neki od ciljeva su i “Kontinualno smanjivanje emisije gasova sa efektom staklene bašte” ili “Veće korišćenje obnovljivih izvora energije za proizvodnju toplotne energije”. Ovako definisani ciljevi nisu merljivi niti vremenski određeni što dodatno otežava praćenje njihovog dostizanja. 

Zanimljivo je i da vizija koju promoviše ova Strategija je da do 2050. godine domaći energetski sektor u najvećoj mogućoj meri bude ugljenično neutralan. Ovo praktično znači da odustajemo od obaveze da do sredine veka predstanemo sa korišćenjem fosilnih goriva, što je u suprotnosti sa obavezama preuzetim potpisivanjem Pariskog klimatskog sporazuma, Zelene agende za Zapadi Balkan i obavezama koje imamo prema Energetskoj zajednici. 

Glavni nedostaci 

U nacrtu Strategije nije adekvatno definisano mesto građana kao jednih od ključnih aktera energetske tranzicije što je njen značajan nedostatak. Kupci-proizvođači pominju se samo jednom, dok zajednice OIE i/ili energetske zadruge, koje mogu značajno doprineti lokalnoj proizvodnji i potrošnji energije, uopšte nisu pomenute. Uključivanje ovih aktera u Strategiju je neophodno za demokratizaciju energetskog sektora i uključivanje svih relevantnih strana u proces prelaska na održivije energetske sisteme. 

Strategija ne razrađuje koncept pravedne energetske tranzicije već se i u ovom dokumentu rešavanje tog pitanja prebacuje na drugi dokument – Akcioni plan za pravednu tranziciju koji još uvek nije izrađen niti iz Strategije možemo zaključiti kada će biti izrađen. Značajno je i razmatranje korišćenja nuklearne energije koje se najavljuje za period nakon 2040. godine.  

Najvažniji nedostatak Izveštaja o strateškoj proceni se odnosi na razmatranje varijantnih rešenja (različitih scenarija) sa stanovišta zaštite životne sredine i procenu njihovih uticaja sa opisom mera za sprečavanje i smanjenje negativnih uticaja. Izrađivač Izveštaja, pre svega,  nije predstavio sve razumne alternative. Ne postoji niti jedno varijantno rešenje rešenje koje pretpostavlja da je Srbija najkasnije 2050. godine ugljenično neutralna (ne može se, kako to pogrešno izrađivač Strategije smatra biti u najvećoj mogućoj meri karbonski neutralan - ili je država karbonski neutralna ili nije), uprkos obavezama koje je Republika Srbija preuzela u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Izrađivač Izveštaja i Ministarstvo rudarstva i energetike su javnosti predstavile dva varijantna rešenja, od kojih oba podrazumevaju neusklađivanje sa nacionalnim i međunarodnim okvirom, a samo se intenzitet i stepen kršenja propisa razlikuje.  Izrađivač Izveštaja ni na koji način ne utvrđuje uticaje višestrukog prekoračenja dozvoljenih emisija na godišnjem nivou iz termoelektrana obuhvaćenih NERP-om, niti procenjuje uticaje rada termoenergetskih objekata, koji ostaju u upotrebi. 

Republika Srbija je bila dužna da obavesti i dostavi celokupnu relevantnu dokumentaciju državama koje su potencijalno pogođene aktivnostima predviđenim Strategijom razvoja energetike kako bi je one izložile na uvid javnosti u svojim državama najkasnije u trenutku kada je navedeni nacrt Strategije izložila javnosti u Republici Srbiji. Međutim, prema informacijama kojima jeRegulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) dobio od Ministarstva zaštite životne sredine, ovo Ministarstvo je tek 25. jula započelo sa postupkom pripreme za sprovođenje prekograničnih konsultacija. 

Rok za slanje komentara Ministarstvu rudarstva i energetike je 15. avgust. Iako se javna rasprava sprovodi tokom letnjih odmora, verujemo da je važno da se šira zajednica stručnjaka ali i opšta javnost uključi i da svoj doprinos kako bi strategija bila što kvalitetnija i kako bi trasirala put pravednoj i energetski karbonski neutralnoj budućnosti Srbije. 

Celokupna dokumentacija u vezi sa javnom raspravom je dostupna OVDE, dok komentare koje je Beogradska otvorena škola dostavila nadležnom ministarstvu možete pogledati OVDE. 

Izvor fotografije: Canva