Kako do delotvornijeg učešća javnosti u procesima donošenja odluka?

Beogradska otvorena škola je u okviru Move.Link.Engage. konferencije pod nazivom „Da li hvatamo isti voz“ organizovala panel na temu „Kako do delotvornijeg učešća javnosti u procesima donošenja odluka?“, koji se fokusirao na ulogu i važnost efektivnog uključivanja građana, organizacija i drugih zainteresovanih strana u procese donošenja odluka posebno u oblasti zaštite životne sredine. Panel je realizovan uz podršku projekta „Zajedno za životnu sredinu“. 

Istraživanje na nivou Balkana koje je sproveo Regionalni centar za saradnju (RCC) pokazuje da samo dva odsto građana Srbije učestvuje u javnim raspravama i koristi ovaj mehanizam kao prostor da iskaže svoje stavove o krucijalnim društvenim pitanjima, dok najveći broj  njih (44%) čak ni ne razgovara o mogućnostima da učestvuje u procesima donošenja odluka. Građani često nemaju dovoljno informacija o samom procesu, a uglavnom nemaju ni poverenja u delotvornost takvog učešća. Ovakvu atmosferu je neophodno menjati, jer uključivanje građana u procese donošenja odluka predstavlja temelj demokratije. 

Razgovor je otvoren osvrtom na primenu Arhuske konvencije kao centralnog međunarodnog instrumenta koji garantuje pravo na informacije i učešće javnosti u odlukama o životnoj sredini.  

“Prva decenija primene konvencije je tekla vrlo zadovoljavajuće, bilo je puno entuzijazma u udruženjima, ali i državnim organima. Međutim, poslednjih 5 godina dešava se dramatičan pad. Nismo uspeli da taj izuzetni potencijal transformišemo u efikasnije mehanizme za učešće javnosti u donošenju odluka. Odgovornost je podeljena između javnog i civilnog sektora, ali je znatno veća ipak na javnom sektoru koji ima neuporedivo veće kapacitete i obavezu da sprovodi međunarodne ugovore i domaće propise”, rekla je Tanja Petrović, izvršna direktorka Mladih istraživača Srbije. 

Interesovanje građana za zaštitu životne sredine je sve veće, a kako bi se na kraju procesa donošenja odluka kreirao dokument po meri svih građana, neophodno je uključiti javnost u ovaj proces, jer njihovo mišljenje daje upravo legitimitet tim odlukama. 

“Dobar primer uključivanja javnosti je upravo izrada Strategije zaštite životne sredine koja je u toku. Organizacije civilnog društva su imale priliku da se uključe od najranije faze kreiranja ovog dokumenta i budu deo formalne radne grupe. Analizirali smo probleme, mere, postavljali  indikatore. Ono što je za nas bilo posebno važno jeste da je Ministarstvo zaštite životne sredine dalo saglasnost da paralelno sa ovim procesom mi vodimo još jedan proces, a to je proces konsultacija sa drugim organizacijama civilnog društva sa ekspertizom u različitim oblastima koje Strategija obuhvata. Na ovaj način smo sakupljali komentare od drugih organizacija i onda ih prosleđivali u radnu grupu ka Ministarstvu”, istakla je Mirjana Jovanović, programska menadžerka Beogradske otvorene škole.

Na lokalnom nivou je slična situacija. Marija Simić Savić, programska direktorka udruženja za promociju i ekološki  marketing prirodnih vrednosti EKOMAR, naglašava da je partnerstvo medija i građana neophodno. 

“Mi vrlo često učestvujemo u kreiranju javnih politika u Kragujevcu u oblasti zaštite životne sredine i dobar primer saradnje sa gradskom upravom je upravo izrada programa Zaštite životne sredine grada Kragujevca. Sa druge strane, dešava se da jedinice lokalne samouprave na različite kreativne načine uspevaju da zaobiđu propise u skladu sa zakonom. Mediji su nam najraniji saveznik i njihovo uključivanje u zagovaračke aktivnosti i iznošenje tih nepravilnosti u procesu donošenja odluka koje gradska uprava nažalost često pravi, nam mnogo znači”, izjavila je Marija Simić Savić. 

Kada je u pitanju spremnost državnih organa da otvore svoja vrata i čuju mišljenje građana o temama koje se direktno njih tiču, ističu da im je najbitnije da postoji jednako i zajedničko razumevanje celokupnog procesa koji sa sobom nosi brojne izazove. 

“Mi svi zastupamo javni interes i ovde smo zbog dobrobiti građana i ove države. Ono što je naša obaveza kao Ministarstva je da donesemo što bolje propise i dokumente javnih politika. Primer je upravo Strategija zaštite životne sredine i zaista sam zadovoljna kako se taj proces odvija. Još jednom pozdravljam paralelne konsultacije, jer smo na taj način transparentno uključili civilno društvo. Strategija kao dokument počiva na stubovima održivog razvoja i zaista se nadam da ćemo zajedno doprineti zelenoj transformaciji Srbije koja joj je preko potrebna”, rekla je mr Sabina Ivanović, šefica Odseka za strateško planiranje u oblasti zaštite životne sredine u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Republike Srbije. 

Participacija javnosti je ključna za poboljšanje kvaliteta odluka i transparentnost čitavog procesa. Učešće javnosti doprinosi donošenju održivijih i suštinski boljih odluka budući da se one donose na osnovu potpunijih informacija. Javnost predočava dodatne činjenice, integriše vrednosti i pruža perspektivu koju donosioci i izrađivači odluka možda nisu razmatrali pre konsultacija sa javnošću. Kao rezultat toga, odluke koje su zasnovane na procesima u kojima je bilo obezbeđeno učešće javnosti smatraju se legitimnijim i manje su podložne osporavanju od strane šire društvene zajednice.

Razgovor je realizovan uz podršku projekta „Zajedno za životnu sredinu“. 

Move.Link.Engage. predstavlja jedinstveni forum koji podstiče otvorene diskusije i okuplja stručnjake iz civilnog, javnog i poslovnog sektora, predstavnike nacionalnih, regionalnih i EU institucija, lokalne pokretače promena, akademsku zajednicu, kao i sve aktivne građane. Od 2015. godine do danas, cilj konferencije je promovisanje znanja, partnerstva i odgovornosti, kroz stalan rad na unapređenju kvaliteta života u zajednici i bavljenje pitanjima od društvenog značaja. Na prethodnih deset MLE konferencija zabeležili smo više od 1.800 učesnika i 173 govornika na 49 panela.