Preuzimanje odgovornosti: Klimatske promene, ljudski uticaj i put ka održivosti

Kraj oktobra doneo je mnogo razloga za tugu. Novosadskoj tragediji prethodile su razorne poplave u Valensiji koje su odnele više od 200 života. Jednoj tragediji direktno je kumovala ljudska greška, dok je za drugu kriva sila prirode čijoj pojavi možemo takođe zahvaliti ljudskom delanju ali na dugoročnom nivou, klimatskim promenama. U preliminarnom izveštaju World Weather Attribution, grupa međunarodnih naučnika koji istražuju ulogu globalnog zagrevanja u ekstremnim vremenskim prilikama otkrila je da su padavine koje su pogodile Španiju bile 12% teže zbog klimatskih promena i da je ovakav događaj katastrofalnih razmera bio dvostruko verovatniji. 

Godišnje okupljanje država potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) na 29. po redu Samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (Conference of Parties – COP) predstavlja mesto za postavljanje pitanja: da li ima nade? 

Domaćin je ogledalo kuće 

Ni ovaj Samit nije prošao bez kontroverzi oko izbora domaćina. Prošlogodišnja konferencija u Dubaiju, gradu izgrađenog na industriji fosilnih goriva je već uveliko stara vest s obzirom na to da je ove godine izbor pao na Baku, glavni grad Azerbejdžana. Postavlja se pitanje da li se u zemlji čiji režim ograničava slobodu govora, medija i delovanja civilnog društva može čiste savesti govoriti o problemu klimatskih promena, imajući u vidu interese tog istog režima da spice must flow, gde bi ekvivalent začinu iz Herbertovog remek dela to bio: prirodni gas. A itekako će da teče, s obzirom na to da je Evropska komisija potpisala memorandum o razumevanju sa Azerbejdžanom sa namerom da udvostruči uvoz azerbejdžanskog prirodnog gasa na najmanje 20 milijardi kubnih metara godišnje do 2027. godine. 

Šta je moguće postići? 

COP29 počinje u ponedeljak, 11. novembra i kao glavni cilj nameće se produbljenje posvećenosti Pariskom sporazumu, prema kojem se zemlje obavezuju da zadrže globalno zagrevanje ispod 1,5 °C. Posmatrajući Nacionalno utvrđene doprinose (klimatske planove pojedinačnih zemalja) koji su trenutno na snazi, svet bi mogao da se do kraja veka zagreje čak 2,8 °C. Ovo znači da ne samo da su granice iz Pariskog sporazuma puka mašta, već da se rapidno približavamo tzv. tačkama preokreta posle kojih nema nazad.  

Ovo je ujedno i poslednji samit koji se održava pre ažuriranja Nacionalno utvrđenih doprinosa u februaru 2025. godine. Da bi zemlje uopšte mogle da isporuče nove i ambiciozne klimatske planove, COP29 prvo mora da jasno stavi do znanja koja će im finansijska sredstva biti dostupna. One najsiromašnije zemlje, koje su ujedno i najmanje krive za trenutno stanje, se mogu nadati otvaranju fonda za gubitke i štetu formiranim prošle godine. Fond trenutno broji oko 800 miliona dolara. Pesimisti kažu da je to samo zrno peska u pustinji jer neke procene govore o trilionima dolara potrebnim za sanaciju posledica klimatskih promena, dok ga Muhtar Babajev, ministar Ekologije u vladi države domaćina COP29 naziva istorijskom prekretnicom. 

Za ostale zemlje u razvoju, ključni poduhvat je usvajanje novog kolektivnog cilja za klimatsko finansiranje (NCQG). Bogate nacije su spremne da se sporečkaju oko pitanja ko će doprineti i u kojoj meri, kao i oko raspodele sredstava, između prilagođavanja klimatskim promenama, ublažavanja njihovih efekata, ili pokrivanja nepovratnih gubitaka. Sva ova pitanja fluktuacije novca su 29. Samitu nadenuli nadimak “finansijski COP”.  

Dosta nam je praznih obećanja 

Nedavno je objavljen novi izveštaj Agencije Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) o jazu u emisijama – između onih koje su u planu da se smanje i onih koje moraju da se smanje kako bi se izbegle gorepomenute tačke preokreta. Kako su emisije gasova sa efektom staklene bašte porasle na novi maksimum od 57,1 gigatona ekvivalenta ugljen-dioksida u 2023. godini, da bismo ispoštovali manje ambiciozan cilj iz Pariskog sporazuma (smanjene temperature na 2 °C) emisije moraju pasti za 28 odsto do 2030. godine. Pored emisija, moramo smanjiti i količinu populističkih poruka koje dolaze od strane onih čija će se reč slušati na ovogodišnjem COP29.  

Energetska tranzicija mora biti postavljena u širem materijalnom i infrastrukturnom kontekstu. Ako energiju koja trenutno dolazi iz fosilnih goriva želimo zameniti obnovljivim izvorima, trebalo bi razmotriti sve resurse koji su za to potrebni, uključujući metale, zemljište, vodu, i druge resurse potrebne za proizvodnju tehnologije poput solarnih panela, vetroturbina i baterija. Bez holističkog pristupa, postoji rizik da se tranzicija uspori ili da izazove nove ekološke probleme. Ono što smo mi naučili u Srbiji u prethodnom periodu jeste da se ova računica može prelomiti na malim državama. Zbog toga bi ovogodišnji COP29 mogao da nosi jednu univerzalnu poruku: Zelena tranzicija za sve! 

Autor teksta: Marko Pajović, Beogradska otvorena škola