Održana konferencija "Čoveče, ne guši se!"

Beogradska otvorena škola organizovala je drugi put za redom konferenciju “Čoveče, ne guši se!” o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji, uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Evropske fondacije za klimu (ECF), a u okviru projekata “Zajedno za životnu sredinu” i “Lokalni akteri za čistu energiju i vazduh”. 

U uvodnom obraćanju, Mirjana Jovanović, programska menadžerka Beogradske otvorene škole u programskoj oblasti energija, klima i životna sredina, podsetila je da se BOŠ od 2018. godine bavi temom kvaliteta vazduha i da BOŠ-ova mreža za građanski monitoring vazduha stalno raste.  

“Sa našim lokalnim partnerima, sarađujemo konstantno na obezbeđivanju senzora, obučavanju građana i razvoju metodologija za monitoring lokalnog kvaliteta vazduha. Nastavljamo dalje i nastojimo da postavimo još 100 senzora. Trenutno 40 mesta širom Srbije ima naše aparate i oni nam daju dragocene podatke”, istakla je Jovanović. 

Prema rezultatima građanskog monitoringa kvaliteta vazduha, u tačno 47 od 79 opština u Srbiji zabeleženo je prekomerno zagađenje vazduha izazvano prisustvom PM10 čestica. Podaci su dostupni za 79 opština i to za period od početka godine do sredine novembra, što pruža srednju sliku o stanju kvaliteta vazduha u opštinama koje nemaju automatske merne stanice. 

„Pored već prisutnog merenja suspendovanih čestica, ove godine smo na par mesta merili i koncentracije isparljivih organskih jedinjenja u vazduhu. Merači su postavljeni u Užicu u maju i u Varvarinu u avgustu ove godine, koji su zabeležili visoku koncentraciju ovih jedinjenja u vreme kada su u blizini ovih opština gorele deponije. Prisustvo ovih materija  u vazduhu dovodi se u vezu sa sagorevanjem plastike i jako je štetno“, izjavio je Ognjan Pantić, programski menadžer BOŠ-a. 

Sve informacije o dosadašnjem monitoringu kvaliteta vazduha za 2024. godinu dostupne su OVDE.

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je izradu novog Nacrta zakona o zaštiti vazduha, pa je tako formirana radna grupa koju čine predstavnici državnih i naučnih institucija i nevladinih organizacija. Nacrt zakona je trenutno na javnom uvidu i do sada je pristiglo 340 komentara od strane radne grupe, a očekuje se i veliki broj komentara od strane javnosti. 

„Novina koju donosi Nacrt zakona je da u situaciji kada se utvrdi prekoračenje supstanci koje utiču na zdravlje ljudi, da se izvrši i obaveštavanje nadležnog organa kako bi se započelo sa preduzimanjem mera.  Takođe, pošto je lokalnim samoupravama potrebna podrška u sprovođenju procedura vezanih za pravilno postavljanje mernih stanica, novim Zakonom planirano je da se prvo zatraži mišljenje Ministarstva o adekvatnosti lokacije merne stanice, jer samo pravilno postavljeno merno mesto može pružiti relevantne podatke“, kaže Dušica Radojičić iz Ministarstva za zaštitu životne sredine Republike Srbije.

Merenje će morati da obavljaju ovlašćena pravna lica sa neophodnom akreditacijom, a novina je i unapređeni proces revizije dozvola, koji će biti obavljan svakih četiri godine, objašnjava Radojičić.

Kada je reč o situaciju na lokalu, Leskovac kao jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji već godinama pokušava da ukaže na problem nedostatka konkretnih javnih politika u ovoj oblasti.

"Prema zvaničnom izveštaju, Leskovac je prvi po koncentraciji PM čestica, a vazduh se vodi kao odličnog kvaliteta. Građani su sami postavili 11 mernih stanica daleko od zagađivača i sve stanice pokazuju prekomernu koncentraciju PM čestica opasnih po zdravlje. Posebno ističemo da devet obrazovnih ustanova u Leskovcu beleži opasna prekoračenja ugljen-monoksida, sa jednim školskim objektom koji premašuje dozvoljene vrednosti više od 20 puta", rekla je Ana Pecarski iz organizacije TIM42 iz Leskovca.

U okviru drugog panela „Lokalna adresa energetske efikasnosti“, bilo je reči i o analizi energetske efikasnosti koja je sprovedena u Kraljevu, Leskovcu i Valjevu.  Istaknuto je da se ova mesta suočavaju sa značajnim izazovima u implementaciji energetskih politika. Nedostatak resursa, ali i tehničkih znanja, kao i ljudskih kapaciteta usporava sprovođenje konkretnih planova za energetsku efikasnost. Učešće građana u donošenju odluka je minimalno, a finansijska ulaganja u energetske projekte su nedovoljna. Takođe, budžeti opština često ne sadrže dovoljno sredstava za obimne projekte energetske efikasnosti.