EU ETS i CBAM: Gde ja stadoh, ti produži

Sistem trgovine emisijama Evropske unije predstavlja jedan od najznačajnijih mehanizama za borbu protiv klimatskih promena od stupanja na snagu 2005. godine. Njime se utvrđuje maksimalna količina emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), uspostavljajući pritom cenu i tržište emisijama GHG. Pored dobrih rezultata, postoje međutim i brojni rizici, poput „izmeštanja ugljen-dioksidaˮ. Naime, kompanije mogu preseliti svoju proizvodnju ukoliko njihovi čelnici uvide da im se više isplati da posluju u zemljama van EU sa manje strogom regulativom u oblasti klimatske politike. U svrhu borbe protiv ovog fenomena uveden je Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika, kao vrsta dopune mehanizmima koji postoje u tu svrhu u okviru Sistema trgovine emisijama EU.

Ovaj mehanizam uvodi oporezivanje emisija nastalih prilikom proizvodnje dobara van EU, sa ciljem da izjednači cene domaćih i inostranih proizvoda i time stvori fer unutrašnje tržište Evropske unije. Ali pre nego što razmotrimo sličnosti i razlike ova dva komplementarna sistema, potrebno je detaljnije objasniti kako funkcioniše Sistem trgovine emisijama EU. 

Ograniči i trguj 

U svrhu ispunjenja obaveza iz Kjoto protokola, koji je uveo tržišne mehanizme kao sredstva ostvarivanja ciljeva klimatske politike, Evropska unija je razvila svoj mehanizam, poznatiji kao Sistem trgovine emisijama EU (EU Emission Trading System – EU ETS). Delokrug EU ETS-a obuhvata energetski sektor, energetski intenzivne industrije (čelika, gvožđa, rafinerija i prerade nafte, aluminijuma, metala, cementa, kreča, papira, kartona, kiselina i velikih organskih jedinjenja), sektor avijacije, a od sledeće godine i pomorski transport. Ovim je obuhvaćeno 40% emisija GHG na teritoriji Evropske unije. EU ETS se i primenjuje isključivo na teritoriji Evropske unije. U navedenim sektorima, pored emisija ugljen-dioksida prate se i emisije azotovih oksida (NOx) i perfluorougljenika (PFCx). EU-ETS funkcioniše po principu ograniči i trguj (Cap and Trade System). Na nivou EU utvrđeno je ograničenje, odnosno maksimalni obim emisija u pomenutim sektorima u toku godine. Počev od 2021. godine, ovaj godišnji obim je iznosio 1,57 milijardi tona CO2 ekvivalenta. Predviđeni maksimalni obim smanjivaće se svake sledeće godine za 2,2%, kako bi se do 2030. godine emisije smanjile za čak 43% u odnosu na 2005. godinu i tako ispunila ambicija EU o dostizanju klimatske neutralnosti. Pored toga, uvedene su i dozvole, odnosno Emisione jedinice EU (EUA – European Union Allowance), gde svaka predstavlja jednu tonu CO2 ekvivalenta. CO2 ekvivalent predstavlja jedinicu koja sve emisije gasova sa efektom staklene bašte izražava kao emisije ugljen-dioksida. Jednom godišnje, sve kompanije obuhvaćene EU ETS-om predaju izveštaje o emisijama, kao i emisione jedinice Centralnom registru Evropske komisije. Ukupne emisije kompanije u toku godine moraju biti pokrivene navedenim emisionim jedinicama. U suprotnom, kompanije plaćaju kaznu za svaku tonu emitovanih GHG za koju nisu pribavile jedinicu. Emisione jedinice mogu se pribaviti na tri načina:   

1. Aukcijom u okviru aukcionih platformi država članica EU;  

2. Besplatnom alokacijom; 

3. Kupovinom na sekundarnom (otvorenom) tržištu. 

Jednom godišnje, Evropska komisija deli emisione jedinice državama članicama koje na nacionalnom nivou organizuju aukciju za privredu i na taj način se kreira tržište i uspostavlja cena emisija GHG. Jedinice se mogu pribaviti i na sekundarnim tržištima. Na primer, ukoliko čelnici kompanije primete da će im emisije u toku godine prevazići projekcije i premašiti jedinice kupljene na aukcijama, oni mogu doneti odluku da iste pribave od drugih kompanija koje su kupile više emisionih jedinica nego što im je potrebno. Besplatne alokacije namenjene su industrijama kojima preti rizik od izmeštanja ugljenika, što bi dovelo do pada industrijske aktivnosti i zaposlenosti. Cilj EU ETS-a je da se besplatne alokacije potpuno ukinu i da se sve emisione jedinice raspodeljuju preko aukcija, što je sada slučaj s više od polovine jedinica dostupnih na tržištu. Industrije koje su od najvećeg rizika od izmeštanja ugljenika i dalje će dobijati 100% emisionih jedinica besplatno. Za industrije kojima preti manji rizik, ta granica će se spustiti na 30% od 2026. godine, sa ciljem eliminacije besplatnih alokacija do 2030. godine.  

Različiti pristupi, cilj isti 

EU ETS i CBAM imaju zajednički cilj – smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u istim sektorima i proizvodima. Trenutno je CBAM ograničen na šest sektora, ali proširenje njegovog delokruga na sve proizvode obuhvaćene EU ETS-om se očekuje do kraja 2030. Dva pomenuta alata klimatske politike Evropske unije isti cilj posmatraju iz različitih uglova. EU ETS se odnosi na proizvodni proces ili delatnost, dok je CBAM okrenut ka samom proizvodu kada se isti uveze u carinsko područje Evropske unije. Prilikom određivanja novčane vrednosti EU ETS emisionih jedinica dolazi do svakodnevnih fluktuacija cena u zavisnosti od tržišnih sila ponude i potražnje. Na osnovu maksimalnog broja emisionih jedinica, koje je odredila Evropska komisija za određeni period,  i potrebe kompanija za  istim,  formira se cena naknade za jednu tonu CO2 ekvivalenta. Sa druge strane, određivanje cene CBAM sertifikata zasnovana je na prosečnoj vrednosti EU ETS emisionih jedinica za datu nedelju, a konačnu cenu određuje Evropska komisija. Ovim obračunom naknada EU teži izjednačavanju cene EU ETS emisionih jedinica i CBAM sertifikata.  

Nadležno telo države članice EU vrši prodaju i otkup izdatih CBAM sertifikata ovlašćenim uvoznicima. Razlika CBAM-a i EU ETS-a ogleda se u mogućnosti trgovine preostalim viškovima emisionih jedinica, odnosno CBAM sertifikata. EU ETS omogućio je slobodnu trgovinu emisionim jedinicama između kompanija. S druge strane, prema Uredbi o CBAM-u kupovinu viška sertifikata koju poseduje ovlašćeni uvoznik može izvršiti isključivo nadležno telo države članice u ograničenoj količini, odnosno samo jednu trećinu preostalog viška CBAM sertifikata. Preostali neiskorišćeni sertifikati prestaju da budu validni nakon 30. juna svake godine.  

Raspored novca prikupljenog naplatom EU ETS emisionih jedinica dobro je poznat. U toku 2021. godine, od ukupno 31 milijarde dolara prihoda od sistema, oko 25 milijardi otišlo je u budžete država članica, sa obavezom da najmanje 50% novca namene klimatskim i energetskim politikama. Ostala sredstva idu u Inovacioni fond, finansirajući na taj način razvoj niskougljeničnih tehnologija, kao i Modernizacijski fond, koji je usmeren na 10 najmanje razvijenih članica EU i pravednu tranziciju u regionima zavisnim od uglja na teritorijama tih država. Način raspoređivanja prihoda ostvarenog naplatom CBAM sertifikata još uvek nije definisan. Očekuje se da će ostvareni prihod biti usmeren ka budžetu članica u kojima je Sertifikat naplaćen, radi finansiranja klimatskih politika.  

Mogućnost izuzeća? 

Povezanost ova dva mehanizma se vidi i na primeru izuzeća od primene od CBAM-a. Bitno je napomenuti da je izuzetak od primene moguć isključivo na nivou države, a ne pojedinačne kompanije ili preduzeća. Izuzeće od primene CBAM-a ostvaruje se ukoliko se ispune sledeći kriterijumi:   

1. Država ili teritorija primenjuje EU ETS ili su EU i treća zemlja sklopile sporazum na osnovu koga su sistemi trgovanja emisijama GHG te treće zemlje i Evropske unije povezani. Slučaj sporazuma između treće zemlje i EU primećujemo u odnosu između EU i Švajcarske. Naime, ova država ima uspostavljen Švajcarski sistem trgovanja emisijama GHG koji je komplementaran i povezan sa EU ETS-om, čime je ova država izuzeta iz delokruga CBAM-a. Evropska unija zaključila je Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru (Agreement on the European Economic Area − EEA) sa Islandom, Norveškom i Lihtenštajnom, na osnovu koga su ove države izuzete iz mehanizma regulisanja prekograničnih emisija ugljenika, tj. uključene u EU Sistem trgovanja emisijama GHG.  

2. Cena emisija ugljenika u zemlji porekla proizvoda je naplaćena za emisiju GHG koja je ugrađena u uvozni proizvod u istom iznosu koji se primenjuju u EU ETS-u. Ugrađena emisija GHG podrazumeva emisije GHG koje nastaju u procesu proizvodnje određene robe.  

Autori: Marko Pajović, Damir Dizdarević, Janko Jaćović 

Beogradska otvorena škola

Autor fotografije: Beogradska otvorena škola