Kada objašnjavamo koliko je značajan neki proces ili pojam uvek je zgodno pozvati se na Nelsona Mandelu. On je, između ostalog, rekao: “Obrazovanje je najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet”.
Pročitaj više
Iako je Evropska unija (EU) smanjila svoje emisije gasova povezane sa klimatskim promenama, emisije gasova sa efektom staklene bašte (engl. greenhouse gases – GHG) povezane sa uvozom robe u EU konstantno rastu. Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), kao deo najnovijeg zakonodavnog paketa EU, teži ka promociji dekarbonizacije u zemljama koje nisu članice, prevazilaženju problema „izmeštanja ugljenika“ i zadržavanju konkurentnosti evropske ekonomije time što obezbeđuje istovetne cene emisija ugljen-dioksida (CO2 ) za proizvode nastale na teritoriji EU i uvozne proizvode. Republika Srbija nespremno dočekuje početnu fazu Uredbe o uspostavljanju CBAM, s obzirom na to da je njen izvoz prevashodno usmeren ka EU, a njene klimatske politike još uvek nisu usklađene sa evropskim. Prilagođavanje realnosti postojanja jednog ovakvog mehanizma je nužnost, a posla za donosioce odluka i privredu kako bi se smanjile emisije GHG i sačuvala konkurentnost privrede ima napretek.
Pročitaj više
Sultan al-Džaber je dvadeset osmi po redu UN samit za klimu (COP28) u Dubaiju, u svojstvu predsednika, upečatljivo otvorio. Dugo očekivani fond za gubitke i štetu je, već prvi dan, zvanično pokrenut i razvijene zemlje su bile pozvane da započnu sa ulaganjem. Najavljen prošle godine, a već 3 decenije u fazi ideje, predstavlja finansijsku pomoć najugroženijim zemljama od posledica izazvanih ekstremnim vremenskim prilikama (suše, oluje i sl.) povezanih sa klimatskim promenama.
Samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (Conference of Parties – COP) predstavlja okupljanje država potpisnica Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama (UNFCCC) iz 1992. godine. Konvencija obavezuje države da deluju zajedno na stabilizaciji emisija gasova sa efektom staklene bašte, i to pre svega radi sprečavanja štetnog, antropogenog uticaja na klimatski sistem. Predstavnici država se sastaju na godišnjem nivou, a verovatno najznačajniji sporazum postignut je 2015. godine u Parizu (COP21) kada je ustanovljen cilj ograničenja porasta globalne temperature ispod 2°C (idealno do 1,5°C) do kraja ovog veka u odnosu na predindustrijski period. Prošle godine u Šarm El-Šeiku (COP27), postignut je dogovor o osnivanju fonda za pomoć zemljama koje se suočavaju sa najgorim posledicama klimatskih promena, a zaključilo se da je potrebno preći sa obećanja na opipljive akcije za klimu.
Evropska komisija je 8. novembra objavila novi paket proširenja i Izveštaj o evrointergraciji zemalja Zapadnog Balkana, u koje spada i Srbija. Kako je Komisija ocenila napredak Srbije u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena? Kao određen, odnosno izvestan.
Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji u 2022. godini, koji priprema Agencija za zaštitu životne sredine, ugledao je „svetlost dana“ sredinom oktobra – 2023.godine. Član 67 Zakona o zaštiti vazduha navodi da "nadležni organ obaveštava javnost o kvalitetu vazduha, u obliku Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha…do do 28. februara tekuće godine za prethodnu godinu“.
Ovaj tajming, odnosno kašnjenje u objavljivanju Izveštaja ne predstavlja novost, utisak je da se deo struče i šire javnosti koja prati zagađenje vazduha u Srbiji na neki način i navikao da u toku jeseni, baš kada je zagađenje vazduha ponovo u porastu, dobijemo i Godišnji izveštaj kao odličan šlagort za razgovor o kvalitetu vazduha u Srbiji, koji nam predstoji u mesecima pojačanog zagađenja.
Pročitaj više
Prema jednoj opšte prihvaćenoj definiciji – javne politike su sve ono što vlada neke države izabere da uradi ili izabere da ne uradi.[1] Javna politika znači da se ova odluka donosi u ime (i u interesu) javnosti, da takvu odluku najčešće inicira i donosi vlada a sprovode je javni ili privatni akteri. Javne politike su odluke koje vlade donose kako bi se rešio neki javni problem, od značaja za društvo.
Pročitaj više
Istraživanjem je obuhvaćeno osam zaštićenih područja, među kojima su se našli nacionalni parkovi Tara, Đerdap, Fruška gora i specijalni rezervati prirode Suva planina, Obedska bara, klisura reke Gradac, Palić-Ludaš, kao i Veliko ratno ostrvo. Podaci su prikupljani tokom juna i jula 2023. godine i njihovom analizom dobijene su bitne informacije koje ukazuju kakav je život ljudi u ovim zaštićenim područjima u Srbiji, da li je to privilegija ili ograničenje i u kojoj meri.
Preuzmi rezultate istraživanja
Pročitaj više
Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM) nalaže oporezivanje ugrađenih emisija sa efektom staklene bašte (GHG) u proizvode koji se uvoze na tržište Evropske unije. Ovaj Mehanizam komplementaran je Sistemu trgovine emisijama Evropske unije (EU Emission Trading System – EU ETS), kojim se vrše naplate emisija GHG u postrojenjima na teritoriji Evropske unije. Uvođenje CBAM-a imaće značajan uticaj na socio-ekonomsku sliku država koje nisu članice Evropske Unije, u zavisnosti od njihovog ukupnog izvoza proizvoda obuhvaćenim CBAM-om na tržište EU i od stepena dekarbonizacije.
Pročitaj više
Sistem trgovine emisijama Evropske unije predstavlja jedan od najznačajnijih mehanizama za borbu protiv klimatskih promena od stupanja na snagu 2005. godine. Njime se utvrđuje maksimalna količina emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), uspostavljajući pritom cenu i tržište emisijama GHG. Pored dobrih rezultata, postoje međutim i brojni rizici, poput „izmeštanja ugljen-dioksidaˮ. Naime, kompanije mogu preseliti svoju proizvodnju ukoliko njihovi čelnici uvide da im se više isplati da posluju u zemljama van EU sa manje strogom regulativom u oblasti klimatske politike. U svrhu borbe protiv ovog fenomena uveden je Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika, kao vrsta dopune mehanizmima koji postoje u tu svrhu u okviru Sistema trgovine emisijama EU.
Pročitaj više