CBAM i Srbija: izazovi i mogućnosti
31. 08. 2023.
CBAM širom sveta
Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM) nalaže oporezivanje ugrađenih emisija sa efektom staklene bašte (GHG) u proizvode koji se uvoze na tržište Evropske unije. Ovaj Mehanizam komplementaran je Sistemu trgovine emisijama Evropske unije (EU Emission Trading System – EU ETS), kojim se vrše naplate emisija GHG u postrojenjima na teritoriji Evropske unije. Uvođenje CBAM-a imaće značajan uticaj na socio-ekonomsku sliku država koje nisu članice Evropske Unije, u zavisnosti od njihovog ukupnog izvoza proizvoda obuhvaćenim CBAM-om na tržište EU i od stepena dekarbonizacije.
Među najpogođenijim trgovinskim partnerima EU izdvajaju se Turska, Ukrajina, Kina i Rusija kao najveći izvoznici proizvoda koji su u delokrugu CBAM regulative. Nažalost, pored velikih proizvođača, države Zapadnog Balkana su među najranjivijim zemljama koje su pogođene stupanjem na snagu CBAM mehanizma. Više od 3% ukupnog izvoza Crne Gore i Severne Makedonije u zemlje EU, čine proizvodi koji su u delokrugu CBAM-a. Takođe, proizvodi iz industrija gvožđa i čelika, aluminijuma, kao i izvoz električne energije činili su preko 5% ukupnog izvoza Srbije u 2019. godini.
Prilikom uvoza robe obuhvaćene CBAM uredbom, važno je imati adekvatne podatke o emisijama gasova sa efektom staklene bašte kako bi uvoznik mogao da izvrši procenu potreba za CBAM sertifikatima. Viši stepen dekarbonizacije podrazumeva opadanje emisija GHG, a samim tim je i potrebna količina CBAM sertifikata da bi se određeni proizvod uvezao na tržište EU - manja. Primera radi, ako dve kompanije iz različitih država uvoze čelične cevi u Evropsku uniju, a u njihovoj proizvodnji postoje razlike u intenzitetu emisija gasova sa efektom staklene bašte - ova razlika će biti odlučujući faktor poreskog opterećenja datog proizvoda, a ujedno konkurentnosti tih kompanija na tržištu EU. Faktor stepena dekarbonizacije negativno će se odraziti na Ukrajinu, Iran, Kazahstan, BiH, Vijetnam i Srbiju, kao države čija privreda sadrži visok nivo emisija GHG.
Industrijske grane obuhvaćene CBAM-om imaju značajnu ulogu u stvaranju radnih mesta. Zbog toga, njegova primena može izazvati porast nezaposlenosti ukoliko kompanije u pogođenim sektorima postanu nekonkurentne na tržištu EU na osnovu visoke cene izvoza. Sa druge strane, uspostavljanje CBAM-a će dovesti do potrebe za stručnim kadrom iz sfere obrade podataka neophodnih za primenu ovog mehanizma. Broj ljudi obučenih u obradi podataka i izveštajnim procedurama, kao i u nacionalnom sistemu izveštavanja o emisijama GHG, predstavljaće bitan činilac prilagođavanja kako privatnog sektora tako i državnih organa na novu realnost koja predviđa oporezivanje prljavih tehnologija. CBAM se zasniva na motivisanju kompanija da prijavljuju stvarne emisije gasova sa efektom staklene bašte kako bi izbegle mogućnost da obračunavanje takse na ugljenik bude zasnovano na 10 posto najvećih zagađivača u EU i time bude naplaćena taksa za veću količinu emisija GHG nego za stvarnu količinu proizvedenih emisija od strane te kompanije.
Samim tim, potencijalno najznačajniji uticaj ovakvog mehanizma jeste direktno motivisanje trgovinskih partnera EU da budu ambiciozniji kada usvajaju nove klimatske politike. Kreiranje sistema za monitoring, verifikaciju, izveštavanje i naplatu emisija GHG bi bila jedna od željenih posledica primene CBAM-a. Među državama Zapadnog Balkana, samo Crna Gora ima sistem naplate ugljenika koji propisuje cene emisionih jedinica mnogo niže u odnosu na one propisane Evropskim sistemom trgovine emisijama (EU ETS). Jedna od mera prilagođavanja na CBAM će predstavljati ujednačavanje ove cene sa evropskom.
Prilagodi se ili plati
Evropska unija je sa udelom od 64.1% ukupnog izvoza Srbije u 2022. godini, najveći trgovinski partner Srbije. Gledajući sektore koji su pogođeni primenom CBAM-a, 72% ukupnog izvoza proizvoda od gvožđa i čelika bio je usmeren ka Evropskoj uniji. Iz ukupne dobiti od izvoza đubriva, čak 71.1% je proizašlo iz poslovanja sa zemljama Evropske unije.
Republika Srbija je veliki emiter gasova sa efektom staklene bašte, i to najviše zahvaljujući sektoru energetike. Ovaj sektor je najintenzivniji u pogledu emisija gasova sa efektom staklene bašte i predstavljao je 80% ukupnih emisija u 2015. godini. Važno je napomenuti da kompanije iz ostalih sektora obuhvaćenih uredbom o CBAM-u emituju velike količine gasova sa efektom staklene bašte.
Prilagođavanje CBAM mehanizmu podrazumeva sistemsko delovanje na nivou države. Narodna skupština Srbije je u martu 2021. godine usvojila Zakon o klimatskim promenama koji treba da utvrdi ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i da uvede sistem monitoringa, izveštavanja i verifikacije (Monitoring, Reporting and Verification – MRV). Ovaj sistem omogućava proizvođačima da prate, verifikuju i na adekvatan način izveste o svojim emisijama. Međutim, podzakonski akti koji bi omogućili sprovođenje MRV sistema još uvek nisu doneti. Podsetimo se, prelazna faza CBAM-a otpočeće već 1. oktobra 2023. godine, a prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU, Pravilnik o monitoringu i izveštavanju o emisijama GHG i ostali neophodni podzakonski akti biće doneti tek poslednjeg tromesečja 2023. godine, što znači da kasnimo sa uspostavljanjem MRV sistema.
MRV sistem je neophodan preduslov za uspostavljanje sistema naplate emisija ugljenika. Paralelno, sistem naplate emisija ugljenika je osnovni uslov za izuzeće od primene CBAM-a na državnom nivou. Kako je do pune primene CBAM-a, odnosno oporezivanje proizvoda sa ugrađenim emisijama GHG, preostalo još tri godine - pred Srbijom je veliki izazov. Ukoliko ne uspe u tom roku da uspostavi sistem naplate emisija, postoji mogućnost da dobije izuzeće od primene CBAM-a na uvoz električne energije. Ovo izuzeće, koje je moguće ostvariti ukoliko država ima integrisano tržište električne energije sa EU, podrazumevaće odlaganje naplate emisija ugljenika do 2030. godine uz zadovoljavanje ostalih uslova. Članstvom u Energetskoj zajednici Srbija je uspostavila integrisano tržište električne energije sa tržištem Evropske unije. Međutim, države članice Energetske zajednice moraju da zadovolje dodatne uslove koji se odnose na usvajanje pravnih odredbi i tekovina EU u oblasti energetske i klimatske politike.
Srbija je ispunila samo neke od uslova. U maju 2023. godine Narodna Skupština je usvojila Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, čime je uspostavljena integracija obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem. Pored ovog Zakona, Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju niskougljeničnog razvoja 1. juna 2023. Vizija Strategije je da će Srbija do 2050. biti društvo niskih emisija GHG-a sa resursno štedljivom ekonomijom koja građanima omogućava nova, zelena radna mesta i kvalitetan život u izmenjenim klimatskim uslovima. Još jedan važan dokument u fazi izrade jeste Integrisani energetski i klimatski plan Republike Srbije – INEKP, ključan za sprovođenje pravedne energetske tranzicije. Takođe, članice Energetske zajednice, među kojima je i Srbija, tek treba da razviju Planove delovanja (roadmap) radi dostizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Najzad, potrebno je oformiti sistem za sprečavanje indirektnog uvoza električne energije u Evropsku uniju iz zemalja koje nisu uskladile svoje norme sa Evropskim energetskim i klimatskim zakonodavstvom.
Saradnjom do rešenja
Cena srpskih proizvoda na tržištu EU svakako je povoljnija od istih proizvoda proizvedenih na teritoriji EU, ne samo zbog niže cene rada, već i zbog činjenice da kompanije na teritoriji Srbije ne plaćaju naknade za emisije gasova sa efektom staklene bašte. Primena Mehanizma za regulisanje prekograničnih emisija ugljenika značajno će uticati na izvoz Republike Srbije, naročito u granama industrije sa visokim emisijama GHG, usled troškova koji će pogoditi uvoznike u EU prilikom pribavljanja CBAM sertifikata. Budući da naša zemlja još uvek nije uskladila svoju regulativu u domenu klimatske politike sa EU, srpske kompanije neće biti sposobne da prate, prijave i verifikuju svoje emisije. Ovo stvara potencijalni rizik od naplate takse izjednačene sa taksom koja bi se primenila na 10% najvećih emitera GHG unutar Evropske unije, što bi bio dodatni udarac za veliki deo privrede koji ostvaruje profit zahvaljujući izvozu u evropske zemlje. Saradnja kompanija i države, ali i građana i civilnog sektora u zemlji biće jedan od ključnih izazova u svrhu prilagođavanja na CBAM. Glavni zadatak biće uspostavljanje adekvatnog mehanizma koji će omogućiti merenje i naplatu emisija GHG, kao i sredstva prikupljena takvom naplatom zadržati u nacionalnom budžetu, adekvatno ih raspodeliti na dekarbonizaciju postrojenja i konačno - uskladiti se sa evropskim ciljevima karbonske neutralnosti do 2050. godine.
Autori: Marko Pajović, Damir Dizdarević, Janko Jaćović
Autor fotografije: Beogradska otvorena škola